|
ne nije ovo pjesma od TBF-a. Ovo je nešto puno gore. Naime bio sam jednim povodom nedavno u Splitu. Vi naravno mislite ..neš ti događaja..ne znate šta to meni znači. A kako bi i znali. Ni ja neznam šta vama znači u životu. Zato ako već čitate budite pristojni i nemojte dobacivati. Ehm..dakle u Split sam došao sredinom osamdesetih u srednju školu. Iz jednog pasivnog kraja iz jedne države koja trenutno ne postoji. Al dobro..to nije bitno..mislim vama..meni je. Iz mog kraja se išlo u školu u Zagreb..Zagreb je bio jebote..žudnja, oltar, mistično mjesto. Većini naravno.. ne svima. Ja i par inteligentnijih smo navijali za 'Ajduka i naravno da je nama mitsko mjesto bio Poljud. Braća i sestre koje su prije mene otišli mozgom za kruhom pravilno su bili raspoređeni i u Splitu i u Zagrebu. Strateški. Ja kao najmlađi sam imao dakle mogućnost birati. I naravno odabrao sam Split. Bio sam par puta prije u Splitu i taj me grad odmah osvojio. Na prvu loptu. Još pamtim svoj prvi dolazak u Split. Brat je stanovao na Bačvicama zajedno sa svojom tek vjenačnom suprugom. Pred stanom je bilo jedno igralište za mali nogomet. Splitska dica su igrala, kričala, psovala. ja sam se ubacio među njih. Nisam zna šta je "balun" pa sam doživio par psovki na vlastiti račun.." a šta ti ne dodaš balun" vikao je na mene mali getanin. Posle smo ja i mater, brat i nevista išli gori na neku terasu ne sićam se sad koju popit piće..i tu sam vidio prvi put onaj čarobni zalazak sunca nad morem ..ono kad se more zarumeni. Meni je to bilo fascinantno..da me ko slikao tada razjapljenih usta mogao je dobit nagradu za sliku godine. Taj dolazak u Split pamtim još po jednom sudbonosnom podatku u svom životu. tada mi je mater kupila prve adidaske..one s plavim crtama..zvali smo ih Romice..e te su bile zakon. Koji ponos wow.. daklem..stignem ja osmadeset i neke u Split..već sada počešljan po PS-u i upišem se u ekonomsku gore na Gripe. htio sam upisao novinarstvo al sam pao na prijemnom jer na testu bio engleski a mi učili ruski..ajme sramote. I u ekonomskoj je bio engleski ali tu sam se provuka na račun hrvatskog i još nečega ne sićam se više.. Pravi šok je uslijedio kad sam spozna da osim mene ima samo jedan muškarac u razredu. sve same ženske. I to splitske šiparice..ajme meni ko će ostat živ. prvi dan dere se Ivana Šitić jedna rabijatna splićanka od kolina..visoka 185 cm i s jezikom do poda..( a bila je duša od cure) - jeba vam, pas mater...ko mi je ukra katrigu.. šta joj je to katriga mislim se ja u čudu..prilazi mi Ivana i unosi mi se u facu.. - jesi mi ti ukra katrigu ja gledam zblenuto..koji joj je.. - ovaj je mutav..alo jesi ti mutav..jesi ti vidija ko mi je diga katrigu.. Posli smo ja i Ivana bili frendovi samo takvi i uvik bi se sitili tog njenog diverzantskog napada na moju zbunjenu malenkost. malo mi je trebalo da upadnem u taj đir..da skontam splitski sleng, tako da me nakon par miseci niko nije razlikova od fetivog splićanina..a štaš kad sam pametan.. sićam se picavanja kad bi igra Hajduk i kako sam jednom pica Bužančiću koji je predava povijest a njemu picat sat to je bilo..ajme majko..zbogom godina. .. i tako se on zarekne da će nama spičit asa za kraj godine a bilo je tek prvo polugodište i da će nas bacit godinu. Ja se mislim..diš' mene bacit Povijest..ajd da si reka matematiku to bez po' muke, bilo koji drugi predmet..al Povijest dićeš ti mene bacit Povijest kad je ja bolje znam bolje od tebe..to me uvik zanimalo. Ali lik je zabrija i spičio asa meni i mom jedinom sudrugu u školi za polugodište bez da nas ispitiva. Ajde ja mislim..vidićemo..na kraju se mrtvi broje. I dođe drugo polugodište..skoro će kraj godine a on nas ne diđe. Mi se javimo da ispravimo asa ali on nas samo pogleda i veli.." pitat ću vas kad ja odlučim"..ajd dobro..al već panika ono lagano. I zadnji misec kad je sve ispita digne on prvo mog sumučenika ( Mate se zvao) i krene..od početka godine sve lekcije. I naravno..sjebe ga. Ko je to očekiva. I dođem ja na red. Tri sata me ispitiva..cila tri školska sata..al nije mi moga nać ništa..hehe..ja mu nabrojim i ono šta nema u knjizi. On me ispitiva 1. svj rat a mu brojim dane koliko je bitka trajala, generale, sve a to nema u knjizi ..on zijeva u čudu. I ništa mi nije moga. Mora mi je s mukom ispravit asa. A Matu je oborio godinu..možete to zamislit..iz inata jer smo mu picali sat. A Mate bio lumen za mene u matematici..to je rasturao..bio je odličan učenik, puno bolji od mene..al ima je nesriću da se na njega namirio profesor povijesti. da je bilo koji drugi predmet ja bi okinija bez po muke. I tako sam ja drugi razred bio jedini muškarac u razredu. u trećem su me primistili di je bio opet jedan muškarac pa su nas bila dva..on je bio sin oficira JNA..crnogorac al je bio momak i po. Bili smo baš dobri. Posli je kad je počeo rat ima problema..svi njegovi..otac, mater i brat su otišli za Crnu Goru a on nije tija. osta je tu..istirali su ga iz stana..potuca se po stanovima od prijatelja za prispavat i pojist šta. Posli je doša do sebe..oženija se..zaposlija se..al prije par godina otvorim Slobodnu i slučajno u osmrtnicama vidim njega..šokira sam se..posli mi je neka ženska iz razreda rekla da se ubio. da je navodno pronevjerio neke novce u firmi i da su ga uvatili. Jebiga bilo mi ga je žaj' ko brata.. nastavlja se..možda.. |
| listopad, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv