utorak, 26.06.2007.

ludosti žena

Sve se razlikujemo. Plave, brinete, crnke, crvene, s dugim nogama, kratkim, kvrgavim koljenima, kratkim trepavicama itd..
Danas postoji puno toga što vam može pomoći sa vašim nedostacima. Gelirani nokti primjerice. Jako lijepo izgledaju, ja sam ih imala jako kratko vrijeme, ali brzo si mi se odvojili na vrhu, hmmm.
I teško mi se bilo naviknuti na njih.
Onda ekstenzije.. Neki ih nose zbog šminke a neki jer imaju rijetku kosu. Znam curu kojoj se ne kuže uopće, lijepo su napravljene i ne kuže se, a cura inače ima jako rijetku kosu tako da joj je to potrbno, ajmo reći..
Ali meni nema ništa gore nego vidjeti šminkerice koje gornji dio kose imaju ošišan skroz kratko a doljni dio su duuuge ekstenzije totalno ispeglane.. Meni jako ružno, ne znam kako vama..
Ali inače sam i ja razmišljala o njima, posve bespotrebno ali eto, kosa nikako da mi naraste.. Ali jako mi je gusta kosa pa bi to bilo baš ružno, a i nije to besplatno, jelda?
Ima i dosta komplikacija. Znaju se petljati, teško se održavaju, ne mogu se vječno nositi..
Znam žensku koja 2 puta tjedno ide u salon na feniranje. Znači ona ima ekstenzije i uopće ne pere doma kosu.. Tko je tu lud?
Da ne spominjem šminku.. Sad neke se šminkaju a neke ne.. Tko se zna našminkati jako dobro može prikriti svoje nedostatke i uljepšati se.. (meni dečko nekad u šali zna reći malo šminke te ne bi ubilo)
A one koje ne znaju mogu se još više unakaziti..

gledajte ovo :)


Naravno još nam pomaže lijep i primjeren izbor odjeće, obuće.. Ubijte me al koliko ja god pokušavala ne mogu probaviti cipele na petu. Zadnji put kad sam probala, to je bilo na svadbi, platila sam ih 550 kuna ali sam izdržala možda 30 minuta, onda sam mamu natjerala da mi ode po balerinke.. Nepopravljva sam, znam :P.
Jedino mogu nositi platforme.
Da, danas imamo i one silikonske jastučiće za cipele i umetke za grudnjake, itd, itd.. nikad kraja

O da, zaboravila sam na plastične operacije.. Slažem se sa operacijama koje ljudima stvarno trebaju jer imaju traume ili zdravstvene probleme. Ali ljudi ne znaju stati..

Gdje je tu granica?
Što vi mislite?
Ovo me potaknulo na ovu temu http://www.forum.hr/showthread.php?t=232275.. Pročitajte o čemu se radi i pogledajte filmić, baš me zanima što mislite?

Volite sebe i prihvatite se kakve jeste.. Nemojte željeti biti nešto drugo ;)

nedjelja, 17.06.2007.

Evo ljudi, nadam se da ću ponovno početi češće pisati. Trebala bih, stvarno. Ali neke stvari dolaze prije, a i bila sam ostala bez inspiracije a onda se to mami dogodilo i sad imam boljih i lošijih dana.
Za vikend sam bila sa Dragim na turniru u Čakovcu. Došli su po mene već oko pol 7 i put pod noge. Dosta dugo nisam bila sa njim na turniru i baš mi je bilo falilo.
Volim biti sa njim, gledati ga kako igra, pomagati mu koliko god mogu, u apauzi mu ukrasti neki poljubac i to je to .. Dobro se slažem i sa njegovom mamom i baš nije bilo nikakvih problema.
Prvi dan su bili šesti a drugi dan četvrti
Dečko je odlično igrao, budem stavila neke njegove slike ako dobijem dopuštenje :)
Sve je bilo super ali sam umooorna samo tako. Spavali smo taj jedan dan u Čakovcu, i to na krevetima na kat. Dragi je odmah rezervirao donji krevet (naravno) a ja dobila gornji. Taj gornji krevet ovaj put nije imao niti stepenice (a ja sam full niska) kao ni ograde.. Baš me bilo trta da ne padnem dolje, pa sam se stisla uza zid.
Nakon prvog dana odlučili smo malo prošetati po centru, pojeli smo sladoled i razgledali malo. Kasnije smo navratili u jedna lijepi restoran i najeli se tjestenine. Sa toplinom i dragošću sam gledala Dragog kakav je kavalir u takvim situacijama i kakve divne manire ima.
Najslađe mi je bilo kad sam se bojala sići sa kreveta pa me je on spuštao dolje, awwww.
Drugi dan je isto bilo dobro, malo se odužilo ali dalo se izdržati.
Došli smo i relativno rano doma, sad jedva čekam da idem leći. Sve je bilo baš dobro do kad nisam došla doma, čim sam došal odmah napadi i optužbe sa jedne i druge strane. Neodgovornost i durenje od mame koja se ponaša kao djete. A ja se opet pitam da li ću uspjeti to sve. Teško je. A ja sam navikla da me nešto uvijek izvuče.. well, ovo mi lekcije..
Pozdravljam vas, pisat ću vam uskoro.

pusa mojoj ljubavi

UPDATE

srijeda, 13.06.2007.

U svemu ovome, pere me neka sreća. Sreća što imam mog Dragog i našu ljubav, to je super!

ponedjeljak, 04.06.2007.

bok

Evo me napokon.. Iskreno da va kažem ovih par tjedana mi je užasno brzo prošlo. Svaki dan je isti, sve iste obaveze.. Svaki dan obavljati obaveze, popodne u bolnicu kod mame pa onda u autoškolu. Nisam se naspavala ne znam koliko.. Mama mi se vratila iz bolnice, ali teško se snalazimo sa njom. Još ne može hodati pa treba pomoć.
Ovaj tjedan će možda u toplice, no sve je na meni pa moram to srediti.. Faks sam dosta zapostavila, ali danas sam bila i zapisala rokove. Nadam se da ću uspjeti dati godinu.. Ubilo bi me još da padnem godinu. Makar jesam razmišljala o zamrzavanju godine. Imam hrpu obaveza i problema, a čim god se maknem od kuće mama me zove na mobitel svako malo.. Nemam ni snage, a moram. Upisala sam i autoškolu jer do sad nisam položila. Nadam se da mi se to neće razdužiti.
Ne znam što mi se trenutno događa sa dečkom. Ne odgovara na svaku poruku, ne zove. Svako javljanje ja iniciram.. Svaki put kad ga nazovem samo na brzinu nešto kaže i onda šuti, kao da jedva čeka da spustim slušalicu. Ne znam da li je to zbog igrice ili ga nešto drugo muči, ali nemam pojma što da radim..
Sve vas pozdravljam, nadam se da ste mi dobro. Ljubim vas

UPDATE: sve je ok sa Dragim. Nazvao je jučer i lijepo smo pričali.. Nije mogao pričati onda jer su ga napadali