ponedjeljak, 04.06.2007.

bok

Evo me napokon.. Iskreno da va kažem ovih par tjedana mi je užasno brzo prošlo. Svaki dan je isti, sve iste obaveze.. Svaki dan obavljati obaveze, popodne u bolnicu kod mame pa onda u autoškolu. Nisam se naspavala ne znam koliko.. Mama mi se vratila iz bolnice, ali teško se snalazimo sa njom. Još ne može hodati pa treba pomoć.
Ovaj tjedan će možda u toplice, no sve je na meni pa moram to srediti.. Faks sam dosta zapostavila, ali danas sam bila i zapisala rokove. Nadam se da ću uspjeti dati godinu.. Ubilo bi me još da padnem godinu. Makar jesam razmišljala o zamrzavanju godine. Imam hrpu obaveza i problema, a čim god se maknem od kuće mama me zove na mobitel svako malo.. Nemam ni snage, a moram. Upisala sam i autoškolu jer do sad nisam položila. Nadam se da mi se to neće razdužiti.
Ne znam što mi se trenutno događa sa dečkom. Ne odgovara na svaku poruku, ne zove. Svako javljanje ja iniciram.. Svaki put kad ga nazovem samo na brzinu nešto kaže i onda šuti, kao da jedva čeka da spustim slušalicu. Ne znam da li je to zbog igrice ili ga nešto drugo muči, ali nemam pojma što da radim..
Sve vas pozdravljam, nadam se da ste mi dobro. Ljubim vas

UPDATE: sve je ok sa Dragim. Nazvao je jučer i lijepo smo pričali.. Nije mogao pričati onda jer su ga napadali