27.12.2011., utorak

Gandijeva neuporediva iskrenost Jednom Gandijevom prijatelju zatrebao je novac, pa je zamolio Gandija za pomoć. Isprva je Gandi rekao: „Ja nemam novca“. A onda se saglasio: „Dobro, videću šta mogu da uradim“. Gandi je ukrao komad zlata od svog brata i prodao ga. Onda je dao novac svom prijatelju. Ali, posle toga se osećao jadno zato što je ukrao nešto. On je uvek sve govorio svom ocu. Nije od njega ništa krio. Iako je njegov otac bio veoma bolestan i ležao u postelji, Gandi mu je napisao poruku: „Ukrao sam komad zlata i sada se osećam tužno i jadno. Molim te, oprosti mi“. Kad je njegov otac pročitao tu belešku, ustao je iz kreveta. Gandi se uplašio da će ga udariti. Ali, u očevim očima video je suze. Tada je Gandi pomislio da je njegov otac razočaran što je on ukrao nešto od sopstvenog brata, pa se zbog toga osećao još jadnije. Na kraju, otac pocepa poruku, a suze mu potekoše iz očiju. Gandi je uveravao oca: „Oče, nikad više neću krasti. Ovo mi je prvi i poslednji put. Molim te, nemoj da plačeš“. Njegov otac je bio duboko dirnut. „Ne plačem, sine, zato što si nešto ukrao, već zbog tvoje iskrenosti. Ti si uvek tako istinoljubiv. Nikad nisam upoznao nikog tako iskrenog kao što si ti. Ponosan sam na tebe“

- 18:19 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.