23.12.2011., petak

Božji odgovor Andrea je imala jednu jedinu želju – bicikli. Jedan žuti bicikl, brzinku, koju je vidjela u izlogu u gradu. Od nje su joj rasle zazubice. Vidjela ju je u svojim snovima, u bijeloj kavi, u spomeniku Karlu Velikom koji je bio na školskoj knjizi. Ali Andreina majka je imala mnoštvo dugova, troškovi su rasli svaki dan. Nije još mogla kupiti skupi bicikli o kojem je sanjala Andrea. Andrea je poznavala majčine novčane poteškoće i zato je odlučila zatražiti bicikli direktno od Boga. Za Božić. Svake večeri Andrea je istom rečenicom započinjala svoje molitve: “Sjeti se učiniti da imam žuti bicikli za Božić. Amen.” Svake večeri majka je slušala Andreine molitve za žuti bicikli i svake večeri žalost je više pritiskala njeno srce. Majka je znala da će Božić postati najtužniji dan za Andreu. Nije mogla nabaviti djevojčici biciklu i djevojčica će biti rastužena na smrt. Stigao Božić; i naravno Andrea nije dobila bicikli. Navečer, kao i svake večeri djevojčica je kleknula pored kreveta i izgovorila svoju molitvu. “Andrea” reče majka tužno, “mislim da ćeš biti nezadovoljna, jer nećeš dobiti bicikli za Božić. Nadam se da se ne ljutiš na Boga jer nije odgovorio na tvoje molitve.” Andrea pogleda majku:“O, ne mama, nisam ljuta na Boga. Odgovorio je na moje molitve. Bog je rekao: NE!” Naučimo iskreno moliti “Budi volja Tvoja!”

- 16:40 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.