14.10.2011., petak

MAJKA Obećala si jednom u detinjstvu da ćes biti večna, otkle god se vraćali da ćemo te zateći, kao senku ispod kućne strehe, kao kućni prag. Nije bilo nijedne naše plovidbe da je nisi, kao ribarske žene, presedela na pučini gledajući; nije bilo bure ni brodoloma da nismo posle njih pored neba ugledali i tvoje lice. Gde god bismo se probudili, bila si u prozoru ti i sunce; bila si nam uvek na dohvatu ruke kao voda, uvek kao vazduh prisutna i neophodna. Obećala si nam da ćes biti večna kao sve što nas na svetu dočekuje i ostaje posle nas. I kada si umirala, činilo se da se osećas krivom što nas napustaš.

- 21:24 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.