25.07.2011., ponedjeljak

Od moje Snježe 25.7.2011 Zamisli jednu ogromnu slagalicu i da u toj slagalici fali nekoliko puzli. I iako vidiš celu sliku, ima nešto što ti muti oko. Nešto što sliku čini nepotpunom. Zamisli sad jednu posudu. A odmah i zamisli njeno dno sa nekoliko rupica, jedva vidljivih ljudskom oku. Šta bi se desilo ako naspemo vodu unutra? Posuda neće moći da zadrži tečnost, a nedugo zatim ta tečnost će i iscuriti. Zamisli pak sada jedan moćan automobil. I zamisli da mu na motoru nedostaje par malih šarafa. Ako automobil krene, a ti šarafi fale.to može da prouzrokuje smrt ljudi u njemu, zar ne! A sada zamisli svoj život, svakoga dana isprepleten raznoraznim stvarima. Neke od njih su od tako velikog značaja da su u stanju da ti izmijene život za 180 stepeni. A na druge si već toliko navikao da ih doživljavaš kao nešto svakodnevno i potpuno prirodno - ustajanje, posao ili škola, komp, večera, televizija i spavanje. A drugog dana sve se ponavlja iznova. Ali postoje i one male stvari koje ne primećuješ baš uvek i ne ceniš baš uvek. To su te male stvari, nešto kao sastojci za spravljanje nekog jela - može i bez njih, ali ako ih ne staviš u jelo.ukus će biti loš. Takve stvari možda i neće promijeniti pravac tvog života, ali će sigurno tvoj dan načiniti smislenijim i ispunjenijim. Nažalost, često propuštamo te male stvari - jedan ozareni osmijeh koji razigrano viri iza gustih tamnih oblaka; nežni cvrkut ptica koje se raduju nadolazećem proljeću; veseli smeh dece koja se igraju u dvorištu.Ima još mnogo takvih sitnica, koje primećujemo jako teško. Možda i zbog toga što smo navikli da su dio našeg okruženja da ni ne možemo više da ih razlikujemo od velikih stvari. A prava istina je ustvari da čim naučimo da ih razaznajemo i da im se radujemo, tek tada ćemo početi da se naslađujemo punoćom naših sopstvenih života. I tek kada započnemo dan zahvalni tim "sitnicama", tek tada ćemo i doživeti istinsko zadovoljstvo u životu. A ti?!Kako ti gledaš na te male stvari? Uspevaš li da ih prepoznaš u svome danu? Ceniš li ih dovoljno?Jer jedino ti znaš odgovor, i jedino si ti taj koji odlučuje koje sastojke treba staviti u to Životno Jelo.Napravi ga tako, da ti bude i ukusno i prijatno, i da ti pričini i nasladu i zadovoljstvo.... U ovakvim trenucima, ti si jedini razlog zašto se ne predajem Boze. Jedini... Jer, znam da si tu, iako te nema da ti pričam šta se dešava. Kao zvezda, ne vidim te, ali, znam da si tu.Znam... Jer, ti si takav, ti me nećeš napustiti kad mi krene najgore, jel' tako? Jer, ti si jedino što me još drži da ne padnem... Ti si jedini što će moći da me spasi... Da me izvuče iz ove tame koja me zagrlila da jedva dišem... Tama, koja mi ne da mira i koja me pritisce... I, nemoj da me daš... Ne dozvoli da tonem, molim te! Ne daj me zlim ljudima i lažnim prijateljima. Ne daj me, jer, jedino ti umeš da me spasiš. Ne dozvoli da drugi razmute bistrinu mojih očiju. Nemoj dopustiti da se mešaju u moj život i da mi kvare snove. Ne daj, da mi kradu želje. Da izvlače potrebu za životom iz mene. Ne dozvoli, jer znaš da je svaki moj dah za tebe izdisan, udisan. Svaki.... Ne daj, da mi se nad život spuste oblaci kiše.. Kupi mi žuti kišobran da mi zameni Sunce. Ne dopuštaj da me spuštaju na dno, da me pritiskaju sa svih strana, već stani ispred mene, zaštiti me rečima, pesnicama, zubima. Zaštiti moju Dušu, zagrli dete u meni. Ne dozvoli da me unište. Reci im, da me jedino ti činiš srećnom.... Reci im, I ne daj me Boze, ne daj me.... .... i ovo nije moje ali su komadici mog zivota i zelja utkani u ovo.... ljubi te Koko svakog dana vise!

- 13:02 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.