…………………………………………………………………………………………
Sjedila je na krevetu. Tamna kosa joj je padala na lice, a umornim očima je gledala u pod….pogledom je tražila neku nevidljivu točku da na nju usredotoči svoje uzburkane misli.
Nervozno je gasila napola popušenu cigaretu kad je on ušao u sobu.
- Bok…
Podigla je glavu i presrevši njegov pogled, u hipu je spustila.
Ustuknuo je. U tom pogledu bilo je nešto hladno, nešto što on nije poznavao. Prvi put je shvatio da to više nije ona….
- Promijenila si se..
Tiho joj je rekao.
Časak je razmišljala, neka sjena joj je preletjela licem, a onda je odgovorila ˝˝Jesam..˝
Sjeo je do nje na krevet. Razmišljao je da ju zagrli, no uhvativši njezin odsutni, prazni pogled, odustao je..
Muklo je progovorio: ˝Zašto?˝
Podrugljiv osmjeh joj je nakratko zabljesnuo licem, te je rekla ˝Nisam imala izbora…˝
Ponovno ju je upitao ˝Zašto?˝
Drhtaj bola prostrujao joj je tijelom prije nego što je odvratila: ˝Natjerali su me...˝
Ustao je i počeo šetati sobom… Razmišljao je o proteklim godinama. Živio je daleko od nje, svaki dan mu se sada činio besmislen, svaka minuta uludo potrošena. Znao je da je pogriješio što ju je pustio. No ponos mu nije dopuštao da je moli, da je potraži.
Ustala je i krenula prema vratima… Zadržala je pogled na njemu i zaustila…
Ponovno je dobila neku snagu…Znala je i prije bez njega… Znati će i sada…
Uhvatio joj je ruku i zamolio ju da sačeka… ˝Ne idi ,molim te…˝
Trgnula se na dodir svoje ruke u njegovoj…Koliko je nekada o tome samo maštala…. No ovaj put je odlučila da ona završi tu priču:
˝Zašto zadržavaš nešto što si već odavno izgubio….?˝ Rekla je dok joj je topla kaplja klizila niz lice..
Izvukla je ruku iz njegove, posljednji put uronila u njegove plave oči, tražeći u njima trag čovjeka kojeg je nekoć voljela… Izašla je na mokru ulicu, dok joj se kosa lagano vijorila, kao da prkosi svim burama i olujama koje su se u njoj odvijale… Hodajući je stiskala pesnice kao da se bori s svima nevidljivim protivnikom, najjačim i nepobjedivim….. njom samom….
A negdje u blizini jedan je čovjek gorko plakao, žaleći za izgubljenim godinama bez one koju je volio… Prvi put je osjetio kako je njoj bilo kad ju je hladno ostavljao…. Poželio je da može vratiti vrijeme…. Da može vratiti nju….
……………………………………………………………………………………………
Na prljavom, umazanom podu još je gorjela cigareta, bezbrižna i nesvjesna priče koja se tu maločas odvijala… A kroz popucale prozore tužno je zavijao vjetar donoseći miris nadolazeće jeseni…..
Oprostite što nisam savršena;
moje su misli nestalne,
a duša neuhvatljiva...
Robujem onome što je ljudsko,
prolazno i precjenjeno...
Ne tražim da budem shvaćena,
ne tražim da me razumijete,
tražim tek svoj kutak svemira,;
da otvorim dušu,
da prostrem srce,
da dopustim mislima da polete do visina.....
Oprostite što nisam savršena;
ja sam tek čovjek;
malen i neznatan;
neprimjetan pod kapom svemira.....
The favorite ones...
Naposletku
Naposletku,ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan
Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno
Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac,
brosic sto se tesko pribada,
da me moze oduvati najblazi Nemirac,
da cu u po reci stati,
da se necu osvrtati,
nikada...
Divlji badem
Vrteli se tockovi mog bicikla,
gde god je stao taj rulet bese premija,
smakla se o stepenik njena stikla,
nekad su pogledi bili cista hemija...
Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu,
virili smo u daljine puni nade.
Preko gimnazijskog bedema,
ko pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem...
Poneli nas vetrovi ko maslacke,
jedni su leteli lako, drugi padali,
i curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali...
Sve mi je odlicno zvucalo
dobro sam stajao tih sezona
ljuljale me oci sirom promenade.
A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogresnim bila ona
ali znao sam da sanja onaj badem...
Stane sve u strofu-dve u baladi,
pustinja proslih minuta i ova zrna sad,
i pred treci refren vec nismo mladi,
usla je nedavno sama u kafe Petrograd...
Suvise tajni u ocima,
u zlatni okov je prstic pao,
molio me dugi pogled da je kradem.
Dovraga, kafa je gorcila
al taj sam ukus od nekud znao,
probao sam jednom davno
divlji badem...
Jos ne znam kud' s tobom
Dok me dira, dok me ljubi
tvoje usne osjecam
dok mi prica, gubim rijeci
tvoje lice zamisljam
Kako letjeti s nekim
kad su ti slomljena krila
Jos ne znam kud' s tobom
ni kud' bi sa sobom
jos tesko je budit' se pored nje
Dok me grle, njene ruke
kao lance osjecam
dok me dira, dok me ljubi
tvoje lice zamisljam
Kako letjeti s nekim
kad su ti slomljena krila
Jos ne znam kud' s tobom
ni kud' bi sa sobom
jos tesko je budit' se pored nje
Kao Titanik plovim
dignut iz mracnih dubina
hodam tiho k'o srna
sto je vec ranjena bila
