Evo ušli smo već i u 2006. godinu.......
Nevjerojatno je kako vrijeme leti...
Staru godinu smo ostavili za sobom,zajedno sa svim lošim trenucima,tužnim sjećanjima i životnim problemima.....Sve ono lijepo i dalje ćemo nositi u srcu,i povremeno ponovno proživljavati te trenutke ispočetka....u našim mislima.....
Želeći da vam ova godina bude još bolja od prethodne svima vam želim puno:
LJUBAVI da vam obasja svaki novi dan i ispuni život lijepim trenucima...
Da osjetite sve čari prave i iskrene ljubavi...
Da budete voljeni i da volite...
Da ne budete kukavice,da volite svima srcem,jer život bez ljubavi i nije život....
ZDRAVLJA, a što da kažem, bude li zdravlja, bit će svega......
Čuvajte svoje zdravlje i naučite ga cijeniti,vama je u interesu da što dulje živite....
MIRA da blagoslov mira padne i na vas...Da širite i proživljavate mir....
I kao što se kaže sve ostalo će doći samo.........
Sretna vam nova,iskoristite je u potpunosti.......
Oprostite što nisam savršena;
moje su misli nestalne,
a duša neuhvatljiva...
Robujem onome što je ljudsko,
prolazno i precjenjeno...
Ne tražim da budem shvaćena,
ne tražim da me razumijete,
tražim tek svoj kutak svemira,;
da otvorim dušu,
da prostrem srce,
da dopustim mislima da polete do visina.....
Oprostite što nisam savršena;
ja sam tek čovjek;
malen i neznatan;
neprimjetan pod kapom svemira.....
The favorite ones...
Naposletku
Naposletku,ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan
Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno
Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac,
brosic sto se tesko pribada,
da me moze oduvati najblazi Nemirac,
da cu u po reci stati,
da se necu osvrtati,
nikada...
Divlji badem
Vrteli se tockovi mog bicikla,
gde god je stao taj rulet bese premija,
smakla se o stepenik njena stikla,
nekad su pogledi bili cista hemija...
Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu,
virili smo u daljine puni nade.
Preko gimnazijskog bedema,
ko pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem...
Poneli nas vetrovi ko maslacke,
jedni su leteli lako, drugi padali,
i curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali...
Sve mi je odlicno zvucalo
dobro sam stajao tih sezona
ljuljale me oci sirom promenade.
A nju sam sretao slucajno,
uvek je s pogresnim bila ona
ali znao sam da sanja onaj badem...
Stane sve u strofu-dve u baladi,
pustinja proslih minuta i ova zrna sad,
i pred treci refren vec nismo mladi,
usla je nedavno sama u kafe Petrograd...
Suvise tajni u ocima,
u zlatni okov je prstic pao,
molio me dugi pogled da je kradem.
Dovraga, kafa je gorcila
al taj sam ukus od nekud znao,
probao sam jednom davno
divlji badem...
Jos ne znam kud' s tobom
Dok me dira, dok me ljubi
tvoje usne osjecam
dok mi prica, gubim rijeci
tvoje lice zamisljam
Kako letjeti s nekim
kad su ti slomljena krila
Jos ne znam kud' s tobom
ni kud' bi sa sobom
jos tesko je budit' se pored nje
Dok me grle, njene ruke
kao lance osjecam
dok me dira, dok me ljubi
tvoje lice zamisljam
Kako letjeti s nekim
kad su ti slomljena krila
Jos ne znam kud' s tobom
ni kud' bi sa sobom
jos tesko je budit' se pored nje
Kao Titanik plovim
dignut iz mracnih dubina
hodam tiho k'o srna
sto je vec ranjena bila
