Nema mene već dugo ovdje pa brijem da bi bio fucking red da neki kurac napišem jer ne znam kad je zadnji post bio. Pod tim ne mislim da je zadnji post bio prije 100 godina nego se ne sjećam kojeg datuma sam ga napiso a sad mi se ne da ić gledat.. i ko i inače sad me uhvatila želja da to idem vidjet. Al neću. Al moram. Ipak neću. Nego imam jednu temu iskorištenu milijardu i još tolko puta. I sad mi se ne da pisat o njoj. I ne budem piso o njoj. Kak je ovo u kurcu. Nabavim si temu i onda mi se zgadi. Al sad mi se piše o šumi. Po danu baš i nije neš. Al po noći je zakon. Niš se ne čuje. Tišina. mrak. Niš ne vidiš. To je zakon. To te ja pitam. Sve šta vidiš su netaknuta crna drveća i zajebano grmlje koje te grebe po rukama. Tu i tam naiđeš na paučinu i sav se spleteš u nju. Iste sekunde ogromni pauk trči prema tebi uvjeren da će te ukokat. Cigareta spašava stvar. Pauk omamljen pada na zemlju i biva zdrobljen. Ja sam arahnofobičar pa se userem od straha kad mi ta jebena spodoba dođe. Neki dan u školi sam si strgo bilježnicu kad mi se đubre spustilo na nju. U pol jebenog sata on došo ko šerif i gleda. Ja ga svom snagom zatvorim podrobim šakama i krešem bilježnicom u stol dok ne pukne. Onda ju nažalost moram bacit i ić van jer profesor'ca ne voli kad netko ometa mir. Ajmo nazad u šumu. Ideš dalje. Naiđeš na strgani panj. Prekreneš ga nogom . panj se raspadne. Ostatak drveta naravno. Ispod komadića panja viri repina jebenog sljepića. Brutalno ga masakriraš. Skoro se zbljuješ zbog tog osjećaja kad ga drobiš starkom. Au fuck. Odvratno. Približavaš se sredini šume. Kraju tvog puta. Evo jedne jame. Puna blata. Pokraj jame blatnjavi panj. To znači da su se svinje kupale tu pa su se drapale u panj. Bez zajebancije to rade. Vid vrganja. Lijepi veliki motherfuking vrganj. Pomislim mrzim vrganje i sve vrste gljiva. Ak ga je ne budem uzeo neće ga nitko. Zdrobim ga. Pogledam šta je ostalo od njega. Ne znam. Masakriran je do neprepoznatljivosti. Ah. Sredina šume. Tu prestaje moj put. Sad sam na putu prema van. Al prvo ću zapalit ovdje. Sjedam na ogromno deblo. Pušim u miru. Kad odjednom dolazi najstrašnije ptica na svijetu. Al ozbiljno. Sova…. nečujno leti prema meni. Možd me ne kuži. U crnom sam. Kurva se približava i imam jebeni osjećaj da se bude u mene zaletila. Će mi pokopat oči il koji kurac mater joj jebem bolje da se digne. Reko nećeš danas đubre jedno dižem se s debla i lijepo ju voleom krešem posred face. Raskrvavio sam si ruku. Jebi ga. Skužim šta sam napravio. Jebem ti to nisam smio. Ruka mi krvava jer sam ju sjebo na njen kljun. Šta ak dobijem bjesnoću? Al cijepio sam se prije par tjedana. Pogledam ju u oči, i sjetim se da nikad ne smiješ leš gledat u oči. Ne znam zašt. Odlazim odande. Hodam i spotaknem se u granu. Skoro sam opo. Popizdim i strgam granu na tisuću dijelova. Idem van jebote pun mi je kurac ove šume. Gdje je kraj. Ruka me boli ko vrag. Dolazim do brda i ne da mi se penjat. Ne da mi se okolo. Idem se penjat. Nije tak visoko al ne možeš doć normalno gore. Dođem na vrh i palim novu cigaretu. Odmaram se i gledam dolje. Skidam slušalice i poslušam malo el se čuje harmonika gdje jer moji feštaju u vinogradu neku pizdu materinu i pjevaju cajke. Čujem samo kak mi trešti iz slušalica. Bacam čik i zaletavam se u punom šprintu prema dolje. Dođem dolje i opadnem preko nekakvog drveta sjebanog rasta. Raste u slovo L. padnem da leđa na neki radijator. Sad imam dve crte na leđima. Mater mu jebem ko ga je tu stavio. Šta ljudi sve bacaju u šumu. Kilometar dalje vidi se far svjetla. Napokon izlaz. Dođem do polovice tog kilometra i vidim neku životinju kak se šeće. Nema niš pri ruci da ne bi došlo slučajno do konflikta. Reko uplašit ću ju. Uzmem neki kamen bacim ga tam. Istina nisam ju gađo al sam ju u glavu pogodio. Bum headshot. Životinja otrči. Izlazim van. Ne poznajem cestu. Blatnjava je i u kurcu. To je sigurno onaj 'pritok' prema glavnom seljačkom putu. Bio sam u pravu. Palim cigaretu. Čujem kak cajke tutnje kod klijeti vrećam slušalice u uši. Brišem krv s ruke i nabrijan odem u vinograd. Pitaju me gdje sam bio. Ma šeto sam malo. Nemoj se zajebavat da ne bi kakva životinja došla. Ak srndać dođe te ubije. Srndać. Koja glupa varijacija jebenog jelena. Sad sam se ispuco. Odo jest. Ispričavam se zbog svakog početnog slova koje je ispalo veliko jer ovo je pisano u wordu i sam mi to radi. Ne da mi se isključivat nemojte mi to govorit.

Zašto je pile prešlo cestu?
Drvosječa: Hmmm, zašt je prešlo cestu. Pa sigurno zato jer……..drvo mu pada na glavu i zgnječi ga.