Nema mene već dugo ovdje pa brijem da bi bio fucking red da neki kurac napišem jer ne znam kad je zadnji post bio. Pod tim ne mislim da je zadnji post bio prije 100 godina nego se ne sjećam kojeg datuma sam ga napiso a sad mi se ne da ić gledat.. i ko i inače sad me uhvatila želja da to idem vidjet. Al neću. Al moram. Ipak neću. Nego imam jednu temu iskorištenu milijardu i još tolko puta. I sad mi se ne da pisat o njoj. I ne budem piso o njoj. Kak je ovo u kurcu. Nabavim si temu i onda mi se zgadi. Al sad mi se piše o šumi. Po danu baš i nije neš. Al po noći je zakon. Niš se ne čuje. Tišina. mrak. Niš ne vidiš. To je zakon. To te ja pitam. Sve šta vidiš su netaknuta crna drveća i zajebano grmlje koje te grebe po rukama. Tu i tam naiđeš na paučinu i sav se spleteš u nju. Iste sekunde ogromni pauk trči prema tebi uvjeren da će te ukokat. Cigareta spašava stvar. Pauk omamljen pada na zemlju i biva zdrobljen. Ja sam arahnofobičar pa se userem od straha kad mi ta jebena spodoba dođe. Neki dan u školi sam si strgo bilježnicu kad mi se đubre spustilo na nju. U pol jebenog sata on došo ko šerif i gleda. Ja ga svom snagom zatvorim podrobim šakama i krešem bilježnicom u stol dok ne pukne. Onda ju nažalost moram bacit i ić van jer profesor'ca ne voli kad netko ometa mir. Ajmo nazad u šumu. Ideš dalje. Naiđeš na strgani panj. Prekreneš ga nogom . panj se raspadne. Ostatak drveta naravno. Ispod komadića panja viri repina jebenog sljepića. Brutalno ga masakriraš. Skoro se zbljuješ zbog tog osjećaja kad ga drobiš starkom. Au fuck. Odvratno. Približavaš se sredini šume. Kraju tvog puta. Evo jedne jame. Puna blata. Pokraj jame blatnjavi panj. To znači da su se svinje kupale tu pa su se drapale u panj. Bez zajebancije to rade. Vid vrganja. Lijepi veliki motherfuking vrganj. Pomislim mrzim vrganje i sve vrste gljiva. Ak ga je ne budem uzeo neće ga nitko. Zdrobim ga. Pogledam šta je ostalo od njega. Ne znam. Masakriran je do neprepoznatljivosti. Ah. Sredina šume. Tu prestaje moj put. Sad sam na putu prema van. Al prvo ću zapalit ovdje. Sjedam na ogromno deblo. Pušim u miru. Kad odjednom dolazi najstrašnije ptica na svijetu. Al ozbiljno. Sova…. nečujno leti prema meni. Možd me ne kuži. U crnom sam. Kurva se približava i imam jebeni osjećaj da se bude u mene zaletila. Će mi pokopat oči il koji kurac mater joj jebem bolje da se digne. Reko nećeš danas đubre jedno dižem se s debla i lijepo ju voleom krešem posred face. Raskrvavio sam si ruku. Jebi ga. Skužim šta sam napravio. Jebem ti to nisam smio. Ruka mi krvava jer sam ju sjebo na njen kljun. Šta ak dobijem bjesnoću? Al cijepio sam se prije par tjedana. Pogledam ju u oči, i sjetim se da nikad ne smiješ leš gledat u oči. Ne znam zašt. Odlazim odande. Hodam i spotaknem se u granu. Skoro sam opo. Popizdim i strgam granu na tisuću dijelova. Idem van jebote pun mi je kurac ove šume. Gdje je kraj. Ruka me boli ko vrag. Dolazim do brda i ne da mi se penjat. Ne da mi se okolo. Idem se penjat. Nije tak visoko al ne možeš doć normalno gore. Dođem na vrh i palim novu cigaretu. Odmaram se i gledam dolje. Skidam slušalice i poslušam malo el se čuje harmonika gdje jer moji feštaju u vinogradu neku pizdu materinu i pjevaju cajke. Čujem samo kak mi trešti iz slušalica. Bacam čik i zaletavam se u punom šprintu prema dolje. Dođem dolje i opadnem preko nekakvog drveta sjebanog rasta. Raste u slovo L. padnem da leđa na neki radijator. Sad imam dve crte na leđima. Mater mu jebem ko ga je tu stavio. Šta ljudi sve bacaju u šumu. Kilometar dalje vidi se far svjetla. Napokon izlaz. Dođem do polovice tog kilometra i vidim neku životinju kak se šeće. Nema niš pri ruci da ne bi došlo slučajno do konflikta. Reko uplašit ću ju. Uzmem neki kamen bacim ga tam. Istina nisam ju gađo al sam ju u glavu pogodio. Bum headshot. Životinja otrči. Izlazim van. Ne poznajem cestu. Blatnjava je i u kurcu. To je sigurno onaj 'pritok' prema glavnom seljačkom putu. Bio sam u pravu. Palim cigaretu. Čujem kak cajke tutnje kod klijeti vrećam slušalice u uši. Brišem krv s ruke i nabrijan odem u vinograd. Pitaju me gdje sam bio. Ma šeto sam malo. Nemoj se zajebavat da ne bi kakva životinja došla. Ak srndać dođe te ubije. Srndać. Koja glupa varijacija jebenog jelena. Sad sam se ispuco. Odo jest. Ispričavam se zbog svakog početnog slova koje je ispalo veliko jer ovo je pisano u wordu i sam mi to radi. Ne da mi se isključivat nemojte mi to govorit.

Zašto je pile prešlo cestu?
Drvosječa: Hmmm, zašt je prešlo cestu. Pa sigurno zato jer……..drvo mu pada na glavu i zgnječi ga.

listam cd-e i naiđem na ovo. pomislih bilo bi fora čut opet te pjesme koje sam prije slušo. uglavnom to nije bit ovog posta. možda ste pomislili da noć i dan imaju neko značenje. nešta šta ih čini posebnima. ne znam kak da drukčije kažem. uglavnom za dan ne znam jer me ni ne zanima. ja jedino volim noć. po zimi najviše jer nikog nema i tad se nekak osjećam najljepše. dan mi je dobar samo kad recimo sam otišo neki dan sa starim u vinograd po vino. pado je snijeg. vinograd nam nije daleko og glavne ceste al je dovoljno daleko da se ne čuje promet i te pizdarije. ta tišina. jedino šta čuješ je nekakav neobjašnjiv zvuk. zvuk prirode. ne znam jebote. ko da čuješ jebeni zrak kak ide. nemam pojma. neko brujanje. al taj zvuk te drogira jebote. nije ti ga dost. al dost o danu. dobio je i previše ovog posta. noć. najbolji dio 24-ero satnog gledanja i slušanja bijednih ljudi kak pričaju o svojim problemima. kad te neš pitaju onak im preko kurca odgovoriš sam da ne započneš svađu il da ih jebeno ne uvrijediš. zato ja volim noć. ko da sam izoliran. ne jebe me niko. i kad mi neko dođe sa bilo kakvim namjerama dođe mi da ga strgam. smetnje. niš drugo. noć je posebna. najbolja. pogotovo zimi. kad je tiho. kad se povučete u mrak da vam svjetlo ne smeta i da vas niko ne vidi jer želita uživat u njoj. oduvijek sam znao a noć i dan imaju svoje značenje. za noć sam skužio maloprije. za dan nisam i sad me to ne zanima. uvijek sam htio skužit. al znao sam da se koncentracijom ništa ne postiže. to su samo brije. sjedim vani. u mraku na nogometnom terenu kojeg koriste djeca za nogomet kad imaju tjelesni. znao sam po šta sam tamo došo. sjednem si zapalim. pjesme sviraju u slušalicama. gledam u nebo i promatram jednu zvijezdu koju uvijek promatram. iz nekog razloga ona mi je davala odgovore na sve. počnem razmišljati o letenju. bilo bi dobro poletjeti u noć. jer bez obzira na silu težu uvijek joj se može oduprijeti. jer svatko to može. upravo ova pjesma je svirala. nastavim gledat tu zvijezdu i ko da sam se tamo našo. vidim nju sjajnu ogromnu. u praznini. leti. zbog vakuuma naravno. al onda skužim nešta šta sam još davno prije. ona sam stoji. ko da ste uzeli lopticu i ostavili ju da stoji u zraku. i možete ić oko nje. skužim tad noć. tak je rijetka. lagana. osjećate se slobodnijima. ko da možete sve. tad mi ostane u glavi dio lyricsa ove pjesme. set into the night. onda skužim da ono na šta sam htio odgovor je bilo meni pod nosom. zbog misli i ljudi koji nas jebu svaki dan nemamo snage za niš. al po noći um nam se čisti. izbacujemo te misli i imamo više energije. ako ste ikad čitali o magiji. ne mislim da ste izvodili rituale i bacali hexove. mogli ste pročitati da magija ima jači učinak po noći. jer noć daje snagu. pojačava vaše misli. i ako stvarno vjerujete da ćete poletjeti onda i budete. jer niš nije nemoguće. samo ljudi poriču sve ono što im se ne sviđa i razglase da ste opsjednuti il da ste sklopili pakt sa vragom i pičke materine. i rest my case.

Zašto je pile prešlo cestu?
Englez iz 1533: Pile nije moglo svojom voljom prijeći cestu jer to ne zna. Sotona sam ga je opsjeo i natjerao da pređe i da uništi svijet. Treba ga spalit. Živog. Na lomači.

moram nekak drugačije počet pisat. uvijek napišem dosadno je il neznam šta da napišem i bezveze tu brijem neka sranja od kojih me boli glava i bljuje mi se. i ide mi na živce ova pizdarija koja mi podcrtava svaku riječ koje mu se ne sviđa. ovaj blogeditor je sranje. to jest sve beta verzije nekih programa i koje čega su sranje. instaliram si naprimjer još davno AIMP classic. i beta verzija naravno izgleda ko proljev i niš ne valja. lijepo piše da reproducira wma wmv formate i šta ja znam mp3 i te stvari. al jedino đubre oće reproducirat mp3. rekoh ajd u kurac. bilo je delete yes. danas je neš lijepi dan. čudio sam se. heh išo sam šetat cucka ujutro i kad sam se vraćo lijepo ja dođem do kuće i ide neki djed na svom biciklinu i snijeg s krova njemu na glavu. isuste. ja sam umro. skoro je i on. reko bez beda moglo se svakom dogodit. imam neku flajkicu iz koje već dva mjeseca pijem vodu. po noći sam enkad žedan. e smrdi po kamencu ko da sam ulio beton unutra. ko i plastična flaša mlijeka. zato mi se i gadi pit samo mlijeko. iznutra smrdi ko da se neko isprdio unutra. i tak. tolko metarijala imam za post i svaki dan oću napisat to al me uvijek neš drugo okupirai zaboravim onda. i sad se ne mogu sjetit šta to oću napisat. ne da mi se komentirat događaje koji su se nedavno dogodili u javnom svijetu o čemu svi pišu jer ću poludit i jebem li mater svima što ih ne poubijaju poludio sam odma. fuck. sam se živciram. neću više pisat. idem čilat malo.

Zašto je pile prešlo cestu?
George Bush: Svi mi znamo zašto je to pile prešlo cestu. Naravno, to se dogodilo jer sam ga ja osobno posalo u Irak pošto mi je ponestalo marinaca. Ja znam da će poginut tamo. Ne mogu zamislit kako netko može ubit tako divnu životinju. Ni jedno pile ne može tražiti časniju smrt. Ma boli me kurac.

baš me neš tjera da napišem neki post. sinoć kad sam navečer išo cucka šetat, stavim slušalice i uteram ih u mob. krenem. i idem ja tak muzika mi svira pušim cigaretu i ufuram se u pjesmu. odjednom se izgubim. više niš ne vidim i ne čujem. ne obazirem se. jer ne želim to prekinut. ne znam el sam nastavio hodat mislim da jesam jer moj cucak nestrpljivo čeka da naiđe na grm il drvo da može žljevurdat. uzica koja mi steže i grebe ruku više nije imala nikakav utjecaj na moju ruku. niš ne vidim i dalje. više ni uzicu ne osjetim. muzika svira i dalje. al dođem k sebi i osjetim da me neš prži. cigareta mi je izgorila sve do filtera i peklo me. bacim ju jer ju nisam mogo popušit pa sam moro drugu zapalit. bio sam živčan jer me sjebalo. htio sam vidjet šta će se dalje desit. znam da sam osjetio neš u obadvije ruke al ne mogu dokučit šta. bilo mi je obješeno oko vrata. ko da me uhvatilo i ne pušta. ne znam.

Zašto je pile prešlo cestu?
Đed metalac: Gleda i nije mu jasno šta radi. Vidi da je prešlo cestu i hvata se za glavu i pada u nesvijest.

dosadno je. nemam šta radit. ne znam zašt idem pisat post. ahh. nekad sam imo puno materijala i uvijek asm znao šta bi piso. a sad ništ. sve ishlapilo. niš se ne dešava. cijeli dan sam sjedim u sobi i sviram gitaru. koju sam nakon sto muka uspio uštimat. sam isus mi se čudio kolko muka treba da uštimaš gitaru. jedva našo guitar pro sa serijskim brojem. da nema utorrenta sad bi se mogo jebat. i svi dobri ljudi sa ulice su došli svjedočiti toj čudesnoj smrti. sva djeca su bila tamo udisala taj pogrešan zrak. smiješeći se smrti u dječjoj slavi. njihove oči se sjaje svijetle i neuke. i muhe su bile tamo kao crni omotač iznad trupla palog heroja. netko je rekao. baš si lijepa. s tom rupom u glavi. ulice su postale zapečaćena tomba. napunjene tvojom tišinom. kalup je napravio tvoj model. na površini tvojih iščeznulih očiju. tvoje ruke još uvijek dosežu azurno nebo. život je sažeta drama. za zabavu odanih majstora. naučit ćeš prezirati svoju vrstu. jer kad padneš svi ćemo hodati preko tebe. čemu ovo. neznam pojma. nije bitno. došlo mi.nisam normalan e. dosadno. djede šta je to černobil? ništa i pogladi unuka po njegove dvije glave. ljudi nisu stvoreni da budu sveci. pošto sam rođen u originalnom grijehu. prekinut ću sranje. isjeći posrednika. ma jebote ne da mi se više pisat i ovak pišem gluposti. aj bok.

Zašto je pile prešlo cestu?
Sedam kozlića: Sisaj ti kurac mama promijenila šifru.

malo da vas zajebavam. čito sam viceve na nekoj stranici. isuste krepavo sam od jebenog smijeha. čitam uglavnom crni humor. da ne razvlačim ko crijeva evo vam linkovi. e da. sretna vam jebena usrana nova godina. vicevi hehehe

Zašto je pile preštlo cestu?
Pijetao: Mora stisnut link. I bit od nekakve jebene koristi. Ne da sam prelazi cestu.