Sećete se one ispirajuće reklame za ispiranje smrada?
"Bluuuuuuuue je plavo, bluuuuuuue je okruglo, bluuuuuuuu je sveže....:"

Istinita.
Plavo ispira.
Ali ne mozak.
Dušu.



Najdublja boja.
Staneš ispred nje ko odsečen. Pogled ode iza prepreka, kao da neprestano izmiče. Gledaš.
Plavo je najmanje materijalna boja i u prirodi se uglavnom nalazi kao sačinjena od prozirnosti, nagomilane praznine, vazduha, slobode, kristala, dijamanta...Ona je najhladnija od svih boja, najčistija, izuzme li se potpuna praznina bele boje. Od svih ovih osobina razvili su se i simboli plave.
Jedan predmet, zamislite bilo koji, ako je plav, kao da je odjednom olakšan, manje omeđen, teško utvrđenih ivica...kao da diše.
Bilo koja površina obojena u plavo, prestaje biti dve dimenzije, ona dobija pokret, zvuk, pretapanja. Sve postaje dinamička beskonačnost tog statičkog plavetnila.
Pošto je sama po sebi nematerijalna, ona ima tendenciju da dematerijalizuje sve što se u nju uhvati. I sunce na plavom moru se rasparča...u plavo.
Plavo je boja ptice sreće. Plave ptice, nikad viđene a sasvim bliske. (blue bird iz filma K-pax).
Kada je plava svetla, ona je boja sanjarenja, beba.
Kada potamni, što i jeste u prirodi sa njom samom da bude teška i duboka, onda postaje san. Zvezdano nebo.
Kao polje nerealnog, plava boja sama u sebi razrešava suprotnosti, naizmeničnosti. Ona je i noć i dan.
Plava je neustrašiva.
Neodređena.
Nigde do u samoj sebi. Ona nije sa ovoga sveta.
Plavo upućuje namirnu i uzvišenu večnost, koja je nadljudska.
Kandinski u predasima između slikanja rekao:
"Plavo je istovremeno udaljavanje od čoveka i kretanje usmereno jedino prema njegovom vlastitom centru, koje čoveka ipak privlači beskonačnosti i budi u njemu želju za čistotom i žeđ za natprirodnim."
Plava okolina smiruje i stišava, ali za razliku od zelene ona ne OKREPLJUJE, jer ona nije osvajanje stvarnosti, ona je beg iznad. Zelena je raj zemaljskog odmora, zadovoljna samom sobom, ali plava, ima večnu nadzemaljsku ozbiljnost.
Egipćani su navodno plavu boju smatrali bojom istine.
Istina, smrt i bogovi, pa idu zajedno, pa i nebesko plavetnilo je prag koji čoveka deli od onih koji su s druge strane.
Plavo je materica kroz koju ulazi zlato. Svetlost. Sunca.
Plava boja u kombinaciji sa crvenom ili okerom ukazuje na nadmetanja neba i zemlje.
U pustinji, stepi, zemlja i nebo se hrabro gledaju jedna naspram druge. Oker i Plavo. Komplementarne suprotnosti.
U borbi neba i zemlje plava i bela boja se bore protiv crvene i zelene, što pokazuje i hrišćanska ikonografija, posebno u prikazima borbe Sv. Đorđa.
Plava i bela, nas dižu odavde. Dižu od crvenog, preko zelenog i nose naviše. Simbol oslobođenja duše prema Bogu, tj prema zlatu koje stoji simbolično iza nebeskog plavetnila.
Kada se nebo zarobi na zemlji, dobiju se negativna značenja ove boje.
Kaže se vidim samo plavo, a misli se ne vidim ništa. Osećati se blue...


Eh šta ti je zemlja. Sapinje.
Ono što se sapeti ne može.

Plavo.