Hrabri rudar (još uvek tamnog tena), stušti se juče poput ove kiše u najavi na kafu sa uvek dragim ljudima. Tačno posle posla. Tačno fucking 4 sata posle radimo-do-četiri. 4-4. Dobar skor.
I kafa. Ladna singl kajsija i još bolji dabl pelin. Prava produžena.

Telefon se oglasio. Tišinom. Kad zasvetli, zvoni. Sinestetički primerak opreme. (U rudniku mora da svetli da bi se čulo!!!)


- Diži guzicu i dolazi gore!!!
- Ama, nećemo sad tako, dupe je dignuto, nego kako gore?
- Ne vrdaj, napusti objekat, i dolazi!!!
- Ma znaš pijem "kafu" u gradu, pa.....kapiraš....
- Dolazim po tebe za pola sata!!!

Tačnih pola sata.
Put Salaxie. Intimnog odmorišta. Pisala o bazi. (sklol, skrol do Salaxie...jbg, i dalje ne znam kako to direktnije da izlinkujem)

- Samo da znaš, nema ti vraćanja nazad!
- Ali..(odustah od ali onog momenta kad se pogledasmo moj prijatelj i ja)

I idemo po uigranoj metodi.
Ćutanje: pola sata obavezno! Blej preko ograde preko preko ...
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa
Pali spremne aer zvučnike. Pojačalo.
Ide Miles. Sinoć prošarasmo sa Truffazom i Brubeckom. I malo Bowija.
Belo. Ladno. Za početak. Banoštarski podrumi babe Ljube kriju sjajna vina. I odličan sir.
I paradajz iz bašte.
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa
Progovor: reč-dve. Ne više od toga. Dosta je kad su reči prave.
Crno. SSS. Suza Suzu Stiže.
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa

- Kafa u zoru?
- Mhmmmmm


I svanu mi!


Hvala prijatelju!