Postoji mnogo objašnjenja kako je nastalo ovo ime.
Ime odmorišta.
Svemirske stanice.
Spisateljske radionice.
Najbolje zasađenog mladog luka na svetu.
Gde se čuju žabe i ptice koje pevaju u horu. Da, da. Horu.
Mesta, gde vino dobije petu dimenziju.
Ni tamo ni ovamo.

Može se prvo krenuti onim asocijativnim metodama.
Tipičan mix vojvođanskog salaša i galaxie.
Ali.
Ne žuriti. Zar vam ova kuća liči na salaš? Ili ove ljuljaške imaju i u drugim galaksijama?
(Ako li i imaju, što nisam astronaut?).

Nope.
Ne važi.
Nije istina.

Nekada davno su neki tamo davni rimljani vladali ovim delom planete...odavle.
Sa te tačke. Kod te kuće. Možda i sadili luk. Vino siguro pili. I nazvali stvarno galaxia. Da da. Videli su sve ispred sebe. Puknutu ravnicu i ptice u horu. I žabe koje dodaju bass.
Ali spisatelji ko spisatelji, priučeni svet koji je prepisivački radio za te-što-jedu-pa-onda-povraćaju, u nekim tamo davnim spisima, prekrstiše to u salaxia.
Zbog sličnosti slovnog znaka?
Zbog vina i pete dimenzije?

To ostade nezabeleženo.
I bolje.