Slavlja. Ona megalomaska na kojima "ne bi valjalo da se ne pojavite"! Pogotovo ne bez darova.
Biranje poklona za tog i tog, u ovom slučaju tu i tu...ljudima koji imaju, meni i dalje nejasne ukuse,je mučno i pri samoj pomisli. No, ajde da ne budem asocijalna. (Mrzim ovu reč, ne znam zašto).
Kako izabrati nešto što ne znaš? Kako napraviti izbor između kada te ni jedno ni drugo, a najmanje to između lično zanima? Ne, ne može se biti ličan. Ok, idemo u shoping.
Agencijsko iskustvo mi već vrti mantru u glavi: "koja je ciljna grupa, koja je ciljna grupa", i osetivši TU misao, već mi nije dobro. Da svratim na espresso, ili da ovo obavim najbrže što mogu? Odustajem od kafe. Zbog srca. Znam i ja za jadac "onih-novina-u-kojima-sve-lepo-piše-o-dobrim-guzama-i-življenju-sto-godina".
Sve ovo implicira kilometarsko obijanje radnji u koje inače ne ulazim nikad, što zbog lupanja po ušima, što zbog šačice neljubaznih "nadrkanih" lutkica i dečaka, koji eto rade u tom obilju brandova, samo da bi im se odbile od plate te krpice. Osetim li to sarkazam u svom pisaniju? I možda sažaljenje? Sigurno.
Dobar dan,dobar dan...socijalno, nema šta!!!
I tako socijalno po sto puta!!!
Toliko ponovljeno dobar dan, da odjednom primetih da je noć!
I paaaaaaaaaaape.
Juhuuuuuuu.
Papeeeeeeeee.
U današnjem slengu, papuče, u starijim vremenima možda nanule, ko će ga znati. Moj sentimentalni mod to registruje ko pape i tačka.
Crne.
Ravne.
Platno.
Svila.
Ali.
Kućne.
Hm...
Ionako se kućno vaspitanje ogleda na ulici, pa što ne i pape.
Postala sam ponosni vlasnik jednih papa, papuča oli nanula.
Gospođica "morate doći na slavlje i doneti poklon", može da sačeka sledeću godinu.
Kad ne nosi pape.