U SJAJU TRAGOVA
slika: digital art
I ova noć
u sitne sate
ne prolazi,
u rukama skrivam
samo tišinu,
slepu i mirnu.
Negde duboko
u mojim mislima
kidam zaborav
i bacam vreme
ispred koraka.
Ne osećam umor
koji utrnulo telo cepa.
Isto kao nekada
kad sam želeo
i mislio drugačije,
da svaka noć
ima svoju čar
i čarobno vreme
u očima stisnuto,
da su zore
kao dodir svile
po goloj koži,
a jedan pogled
samo put
u večnost.
Tad sam bio voljen,
voleo sam
i nisam video
ništa drugo,
osim boja sreće.
Ponekad sada
gušim svoj uzdah
što usne zadrhti
i doliva strah,
što ova bol
ne prolazi
i ne odlazi nekuda
kuda me nema.
Tragovi me odaju
i umorne oči
pune kiše,
a svaka zora
nagoni me i tera,
da uplovim opet
kroz kapije
neke prošlosti
koju kao teret
nosim na ramenima
prikovan i jedini
na svim putevima
punih tragova i gorčine
koja u meni navire.
...Milica.v
MOŽDA SE OPRAŠTAM
slika: digital art
Od svojih iščekivanja, nadanja
od svega što me činilo čovekom
umirujućeg svitanja na mojim ramenima
i dodira zore u očima što potopiše
sva vremena u neprolazno nevreme.
Od svih valova koji opstaše
kao večita bol na mojim usnama
pisajući najtužnije note svakog govora
negde duboko u duši uklesanih jecaja,
od senki što u pogledu zamreše
izgubljene u grehovima potopljene.
Možda se opraštam od oluje
koja večitu kišu nosi i dušu umiva
ne zazire i ne preza da li će korak izdržati
od tihog umora i zaborava
koji se ne zaboravlja.
...Milica.v
POMISLIH
slika: digital art
A da li grešim,
što dušom zagazih u neki bol neprolazan,
kidajući, prodoran kao studen što grudi probija
zebnju nosi i pobeđuje sve sumnje?
A da li grešim,
što svojim grehom sačinih more suza
potišten i zgrčen, skriven u tišini
da tiho dozivam svaku svetiljku
misleći da je to samo spas,
da mogu pogledati pravo
i slediti put ispred sebe... kao nekada?
A da li grešim,
što izabrah samo svojim očima
večno gledati u sunce, užareno i mirno.
...Milica.v
