U SJAJU TRAGOVA

08.10.2021.



slika: digital art

I ova noć
u sitne sate
ne prolazi,
u rukama skrivam
samo tišinu,
slepu i mirnu.

Negde duboko
u mojim mislima
kidam zaborav
i bacam vreme
ispred koraka.
Ne osećam umor
koji utrnulo telo cepa.

Isto kao nekada
kad sam želeo
i mislio drugačije,
da svaka noć
ima svoju čar
i čarobno vreme
u očima stisnuto,
da su zore
kao dodir svile
po goloj koži,
a jedan pogled
samo put
u večnost.

Tad sam bio voljen,
voleo sam
i nisam video
ništa drugo,
osim boja sreće.

Ponekad sada
gušim svoj uzdah
što usne zadrhti
i doliva strah,
što ova bol
ne prolazi
i ne odlazi nekuda
kuda me nema.

Tragovi me odaju
i umorne oči
pune kiše,
a svaka zora
nagoni me i tera,
da uplovim opet
kroz kapije
neke prošlosti
koju kao teret
nosim na ramenima
prikovan i jedini
na svim putevima
punih tragova i gorčine
koja u meni navire.


...Milica.v

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.