ZIDOVI HLADNI
slika: digital art
Ceo svoj život sam
u tvoje ruke spustio,
poverio ti svoje misli
i svoje čežnje,
pažljivo birao poglede
i iskradao iz vremena
kapljice topline
prosipajući ih po tvojim očima.
Čuvao sam za tebe
najlepše boje
svih mojih uzdaha
koje si u kosi osećala,
voleo sam kada
čujem tvoje korake
pažljivo po ivici
mojih snova si šetala,
nosila sve radosti
na drhtavim usnama.
Želeo sam da budeš i ostanes
muzika moje tišine
iz koje ne umem,
da se spasim,
maštao da me jutrima budi
sjaj tvoga oka,
da ga dodirnem osmehom
i ostanem spokojan.
Želeo sam...
sve su želje u meni
sagorele svaku nadu i verovanje
u koje sam se kleo,
tiho, najtiše nestaje i prestaje
sve što je sreću u meni gradilo,
pritisnut hladnim zidinama bola,
da razgrćem samo tragove
onoga što je od nas ostalo.
Milica.V
NE PONOSIM SE
slika: digital art
Ne ponosim se ja
što kao čovek nestajem,
postajem niko,
ničega vredan,
savladan od samoće,
uvučen u žal,
jedino danas to ima
smisla za mene.
Nešto je nekada
u meni radošću pevalo
i svaki je tren
u nemir moju dušu umotavalo.
Moji su osmesi postojali
i prosipali se samo
po dlanovima što me
toplinom okupaše.
Ne ponosim se
tom ljubavlju
koja nikad nije
ispisala ništa drugo,
osim grča i bola,
skamenjeno lice ostavila,
zrak iz očiju
na pola izlomila.
Kada sam bogat bio čežnjom
nedostajanjem gorkim
kao pelin goreo dušu
samo da dotaknem te
blizinom na tren.
tiho kao mesečev sjaj
što miluje noći.
Ne ponosim se
priznanjm onoga
zbog čega nisam kriv
noseći nesreću oko vrata
i ovu tišinu čeličnu
što obruč zateže i guši,
pritiska moje ruke prazne.
Želeo sam da živim
i da putujem kroz snove
koje smo sanjali u dvoje
na našem jastuku
iza zatvorenih vrata sudbine.
Milica.V
IZA SJAJA
slika: digital art
Želeo sam,
da ukradem malo vremena
koje nije zapisano nigde,
osim mojih pogleda,
da dodirnem nešto
što niko ne ume,
da ispišem rečima
slike svakog trena
u koji sam krišom gazio,
zatvarao za sobom prolaznost
i nagovarao vreme da stane,
da se zaustavi sva bol
koja u meni niče
svaki put kad duša zadrhti,
gazio ponosno,
jer živim ljubav.
Ne, nije važno
što me gutaju gresi
i što zaboravljam,
da ne smem dotaknuti
taj lik u ogledalu,
moja je duša izabrala,
da bude i ostane
nečija, tuđa, nemirna i tiha.
Želeo sam da ukrotim snove
i sve boje u tvojim očima,
da razlijem u nekom minutu laži,
dok sam istinu skrivao
tu negde iza sjaja
kojim sam svoje puteve svetlio
tražeći izlaz i mir
u tvojim rukama.
Pukle su moje tišine na pola,
još tragam za izgubljenim snovima,
lutam, dok me sve izrečeno podseća,
da sam izubio ponos
i postao nepoznat svom osmehu.
Milica.V
DODIR KRAJA
slika: digital art
Pod ovim nebom
nema mesta za sve oči,
za poglede koji se traže
i nikad ne nalaze.
Celo moje biće umire
u blizini koja me nekad
snažno grlila.
Sram i stid i nesmelost
ne daju mi,
da uplovim u oči
koje me štitiše.
U blizini ostadoh dalek,
srcem zaleđen,
moj spokoj i moja duša
svaki dan udaraju u zid,
a spavah na tim grudima
slušajući neko srce kako živi.
Osećam strah u ovoj tišini
gde se naša nebesa razdvojiše
i osmeh zatrpaše lažni zraci
po kojima gazim...
Stojim u svom životu kao stranac
blizu sreće koja me grlila,
ništa ne mogu dotaći,
da mi je bar da dodirnem kraj,
to mesto gde se duša precepila.
Milica.V
