DODIR KRAJA

01.05.2020.



slika: digital art


Pod ovim nebom
nema mesta za sve oči,
za poglede koji se traže
i nikad ne nalaze.

Celo moje biće umire
u blizini koja me nekad
snažno grlila.

Sram i stid i nesmelost
ne daju mi,
da uplovim u oči
koje me štitiše.

U blizini ostadoh dalek,
srcem zaleđen,
moj spokoj i moja duša
svaki dan udaraju u zid,
a spavah na tim grudima
slušajući neko srce kako živi.

Osećam strah u ovoj tišini
gde se naša nebesa razdvojiše
i osmeh zatrpaše lažni zraci
po kojima gazim...

Stojim u svom životu kao stranac
blizu sreće koja me grlila,
ništa ne mogu dotaći,
da mi je bar da dodirnem kraj,
to mesto gde se duša precepila.


Milica.V

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.