prećuti...
slika: digital art
Ako te pitaju o meni
prećuti moje ime,
jer bojim se ponestaće ti glasa
i nećeš ga izgovoriti do kraja.
Prećuti, ali sačuvaj ga
od zaborava,
spomeni ga šapatom
samo kad sam si,
jedino ću tako čuti,
da dozivaš me.
Jedino šapate tvoje
najjasnije čujem,
a ako ti kažu,
da prosjakinja sam,
prećuti siromaštvo duše moje,
jer bojim se ponestaće ti snage
i zaplakaćeš nad sudbinom mojom.
Jedino tako ću znati,
da isti smo postali,
da isti smo ostali,
jedino suze tvoje znaće,
da govore, da prosjaci smo
u duši postali oboje.
Ako ti jave,
da umrla sam
prećuti jecaj, prećuti bol,
jer bojim se da će tuga,
da savlada te i ubije
kao mene moja.
Upleti u kosu moj lik
i prećuti svima,
da nosiš me uvek sa sobom..
Dođi, priđi mi...
reci mi tad
i isplači mi sve,
tu na grobu mom
ostavi krik i suze sve
biće lakše ti,
da pređeš put
dalje bez mene..
...i opet posle prećuti sve...
Milica.V
KAP PO KAP
slika: digital artist
Ceo život sam osećao neku tugu,
nikada nisam bio
oslobođen od tog osećaja,
skriveno, duboko negde u duši
osećam tu teskobu,
uvek se kap po kap
doliva i kalemi,
nadograđuje i drugačije
deluje na mene.
Komora za sreću
samo sadrži tragove
onoga što me ujedalo,
nema jednog istinskog osmeha,
možda i postoji negde
u gomili svih lažnih,
više se i ne sećam,
ali vreme nije stalo,
nije sačekalo tu moju radost,
da zablista,
da u samom sebi vidim pobedu.
Barikade za moje korake
još stoje uspravno,
usporavaju moje kretanje,
da što pre dosegnem
u neka netaknuta polja svih istina
gde su osmesi simbol
onoga što duša živi,
gde je svaki šum
sreća onoga što sluša i razume,
da svaki uzdah nešto znači.
Nisam uspeo
da pogledom okrznem zrak
koji me tražio i molio
na dlan da ga prihvatim jedan tren.
Milica.v
MINUTI ŽELJA
slika: digital artist
Nisam od tebe tražio reči
u vreme ćutnje duboke,
tišine slomljene od čežnje.
Sakrivala si se
ispod plašta grehova,
dok sam ukaljan u tvojim lažima
ostao da čekam te.
Nisam od tebe izmolio priznanje
u vreme tvojih slabosti,
osmeha bojaznih i sramnih.
Okamenjena u svojim mislima
ćutala si u strepnji smrznutih suza,
dok sam zarobljen u minutima želja
čekao tvoje šapate.
Nisam od tebe umeo da odem
u vreme izdaje ponizne,
krala si vešto toplinu sa mojih prstiju,
drhtavih usana ostavljala tragove
po rečima koje si dugo čuvala,
dok sam lutao po nepoznatoj tišini
umoran i zarobljen u senci istine
tvoje korake opet očekivao.
Milica.v
