KAP PO KAP

16.03.2020.



slika: digital artist


Ceo život sam osećao neku tugu,
nikada nisam bio
oslobođen od tog osećaja,
skriveno, duboko negde u duši
osećam tu teskobu,
uvek se kap po kap
doliva i kalemi,
nadograđuje i drugačije
deluje na mene.

Komora za sreću
samo sadrži tragove
onoga što me ujedalo,
nema jednog istinskog osmeha,
možda i postoji negde
u gomili svih lažnih,
više se i ne sećam,
ali vreme nije stalo,
nije sačekalo tu moju radost,
da zablista,
da u samom sebi vidim pobedu.

Barikade za moje korake
još stoje uspravno,
usporavaju moje kretanje,
da što pre dosegnem
u neka netaknuta polja svih istina
gde su osmesi simbol
onoga što duša živi,
gde je svaki šum
sreća onoga što sluša i razume,
da svaki uzdah nešto znači.

Nisam uspeo
da pogledom okrznem zrak
koji me tražio i molio
na dlan da ga prihvatim jedan tren.


Milica.v

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.