istina u tišini
slika: digital art
Hiljadu puta sam sedeo
preko puta istine,
onako oči u oči
sa punim pravom,
veći deo nje me je boleo
svaki put kada mi se
sručila u lice rugajuci se,
bahatila se, dok je po duši tabala
i tumarala znajući,
da me do koske boli.
Nije zazirala,
da me oslobodi i poštedi priznanja,
da još uvek živim bez slobode,
da kažem sve ono
što je u meni teret preteški.
Činjenica je opet lice istine
koju verujem da ću prevazići,
možda nekada,
onda kada budem pobedio
sve ovo zamrlo u tišini,
kada budem očima gledao,
a srcem odlučivao,
onda kada ne budem osećao
razliku između vremena
jednog osmeha i jednog dodira,
onda kada ne budem mario
za onim što mi je pogled pobedilo.
To je istina,
da istina umire..
...milica.v
oprosti što ti opraštam
slika: digital art
Ako sam ikada učinio nešto pogrešno
u reči ili postupku, izvini,
nisam želeo da te povredim
na bilo koji način.
Oprosti mi, što još uvek sam tu,
između pogleda i osmeha,
u trenu bezbojnom bez dodira.
Ako ikada ugledaš i prepoznaš
neku čeličnu ćutnju na mom licu,
prolaznost je zaboravila
na sve tragove istine.
Ne ljuti se što još uvek
uzdahom kitim sećanje
u onom trajanju gde bilo je sreće
i što zaborav nema mesta
za neke nove korake,
za nove puteve kojima bih pošao.
Sve je još uvek pesma nedovršena
o jednom osmehu na usnama,
o jednom setnom pogledu
i usamljenom svitanju.
Za sve to ti izvini,
a ja ti opraštam
svako ćutanje i svaku bol,
povređen od reči,
odrekao sam se
svakog osmeha u dvoje,
nestao sam kroz vreme,
da bih ispunio želju tvoju jedinu,
da budeš sama i beskrajno tiha.
To si od mene tražila
i sve u meni zaledila,
oprosti što ti opraštam.
...milica.v
