NOĆAS
Noćas ću zaspati.
Ponovo ću biti deo sveta kojem pripadam.
Možda mu ja i ne pripadam,
ali to je moje jedino vlasništvo.
Sklopiću oči i preda mnom će se
otvoriti mnogo više svetova,
nego što oči mogu videti.
U oko stane tek toliko
koliko rđavi deo duše može sagledati.
Jedino u snove stanu sva prostranstva nade i želja.
Noćas ću zaspati snom anđela.
Tada ću verovati,
da su ljudi zaista dobri
i da vredi živeti.
Tamo gde je jedino pravilo ljubav.
U svetu slobode.
Slobode ljubavi, sreće, reči i tišine.
Tamo se vreme ne meri satima
i ništa nije konačno.
Svačiji pogled na svet
je onakav kakva je i njegova duša.
Tamo nema sukoba sa drugim svetovima,
jer je svakome svoj najdraži i nezamenljiv.
Jedina veza među svetovima
je ljubav koja spaja nespojivo
i koja čini razumljivo i najnerazumljivije.
Tamo ocene života nisu do 5 ili do 10,
već do potpunog zadovoljstva ljudske duše.
Noćas ću zaspati samo,
da bih čula ljubav
i osetila slobodu.
Prestaću da govorim,
a počeću da živim.
Noćas ću zaspati,
a ujutro ću se ponovo vratiti
u sivilo života koje se neizbežno nameće
i neću pamtiti to što je ružno rečeno....
sivilo će da proguta sve.
......milica
OKAMENJEN
slika: @Realengo, digital artist from the Spain
Jutro je,
nosi sa sobom miris tvojih grehova
koje si tako hladno bacala
sa svojih umornih leđa,
odbacivala i gurala,
spoticala se od sopstvenu izdaju,
imala osmeh najčistije čistote
noseći lažnu istinu
kao svoje pravo,
iako ogrubelu i umornu
ne žaleći za onim čistim
po kome si ostavljala
prljave i sramne mrlje.
Nije te ubilo,
nije te promenilo
ovo što mi u očima
polako umiralo i nestajalo,
iskričav sjaj
u svakom nadanju i treptaju
svih mojih iščekivanja
i mojih slutnji,
da se nazire kraj.
Nije te ganula moja molba
i zgrčene ruke
oko tvog praznog osećanja,
okamenila si moj pogled
ne osvrćući se na senke
što su rastrzale sve ono
ljudsko u meni.
Milica.v
