VRATI SE...
Vrati se,
prošetaj nekada
kroz tišinu
onom stranom uspomena
u kojoj sam ostavio
deo sebe
i deo nas.
Priđi,
kroz noć, koračaj
čeka te svetlo
slomljenog bola
iz mog pogleda,
sa mojih usana.
Jecaj...Čekam.
Još čekam,
na pragu zaborava
da mi se vratiš.
Oslušni,
uzdah teški te doziva
pokidan sećanjem
nepomičan na mestu
na kom si me ostavila.
Slomljen i sam
u istoj tišini zaglavljen
između okova
koje sam nosio za oboje
za nas.
Pokušaj, prepoznaj me
oko vrata nosim
još onaj znak
kojom me zagrli
jedna noć večnosti
i useli se ponovo
u moje oči.
...................milica.v