ŽIG
slika: digital artist
Na rukama trag
skriven, izmučen,
čežnjom ispijen,
umoran, uzdahom isečen
na licu duboka tuga,
ime jedne priče
još uvek oplakujem.
Uzimam, poklanjam,
mrvice jednog treptaja
zamagljene stvarnosti,
istina ranjiva bori se
negde izdiše.
Na grudima
nepoznati teret
otisak jednog obećenja
još uvek me pritiska.
Žig dugok kao san
pod srebrom meseca
rđaviji postaje,
osetljiv i bolan
na svaku novu zoru
ispunjenu maglom
i večnim lutanjem
za boljim osmehom.
Milica.v
DRUGAČIJA
Hteo sam da ti napišem pesmu.
sasvim novu pesmu
koja neće ličiti
niti na jednu,
jer ni ti nisi
ličila niti na jednu ženu,
ljubavnicu
ni u tragovima nisi
niti u senkama,
davanjima i uzimanjima
onako istinito
i potresno.
Ličila si na pticu
razapetu na nebu
i ja je sada
dotaći ne mogu
pogledom, rukom,
srcem, suzama,
tugom.
A osećam,
ja evo osećam,
da je to uspelo
drugom....
—Milica.V
VRATI SE...
Vrati se,
prošetaj nekada
kroz tišinu
onom stranom uspomena
u kojoj sam ostavio
deo sebe
i deo nas.
Priđi,
kroz noć, koračaj
čeka te svetlo
slomljenog bola
iz mog pogleda,
sa mojih usana.
Jecaj...Čekam.
Još čekam,
na pragu zaborava
da mi se vratiš.
Oslušni,
uzdah teški te doziva
pokidan sećanjem
nepomičan na mestu
na kom si me ostavila.
Slomljen i sam
u istoj tišini zaglavljen
između okova
koje sam nosio za oboje
za nas.
Pokušaj, prepoznaj me
oko vrata nosim
još onaj znak
kojom me zagrli
jedna noć večnosti
i useli se ponovo
u moje oči.
...................milica.v
TUĐI ŽIVOT
slika: digital art
Umelo je ćutanje da govori
glasom bezvučnim,
zamrlim tonom,
umeo je život da klizi,
da odmiče,
a ja ga nisam primećivao.
Sviće, dan se razdani,
a oko mene još su tame
duboke i hladne,
teturam svoj živit napred,
silim korak da bar malo odmakne,
kaljužam svoje misli
uvek u istom mulju.
Smišljam molitvu,
da dozovem zaborav
i da čist krenem putem
magli okrutnih.
Ništa mi nije blizu,
ništa nije moje,
sve je tuđe postalo davno
i ovaj život moj tuđi je.
Milica.v