ĆUTIM....

11.09.2018.


slika: digital art

Ćutim,
a možda osećaš,
oči ti moje govore,
da u meni nešto se sprema
ne moraš reći, prećuti,
i tišinom dozovi
sve moje čežnje zaspale.

Ćutim,
nemam prava da ti pokažem
koliko sam razapet
u svojim mislima
stiskajući svoje vreme
ono pre i ono kasnije
rastrzan na krivom putu,
opet ćutim i čuvam
svaki uzdah i drhtaj
daleko od tvog treptaja.

Negde duboko se nadam,
da ćeš razumeti i čuti
moje ćutanje,
nešto je u tebi
ispisalo moj svet
jutra mi prepukla
od umornih i zaleđenih reči,
od tvoga lica koje se
po mojim zenicama proteže
svakoga dana u neko isto vreme,
dok ja ćutim.


Milica.v

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.