U PRAZNOM JUTRU...
slika: digital art
U praznom jutru bled i izmučen san,
ispružen između laži i istine,
očima uprtim u sećanje,
bogaljem učinjen je
i koren ljubavi što se suši.
Uzdahom se zaliva,
ali doživljava kraj,
vreba put,
tešku stazu za samo gubitnike,
žmuri i hoda,
da sram od očiju svojih prikrije.
Iscepan i nedosanjan
u očima stanuje
nada se i oplakuje svoju pustoš
u kojoj počiva i luta,
ali na isto vreme nailazi,
vreme koje ne može,
da se zaboravi.
Uspomene koje dodiruju
bojama prezira iz sopstvene duše,
razum koji nema snage i moći,
da još jednom zaplače,
život da seti,
da treba da živi,
duši da dokaže,
da pre smrti
ne može umreti.
Taj san izgubljeni,
borac da nas sačuva,
da trajemo...
IZGUBILA SI PRAVO
slika: digital art
Kada budeš tražila izlaz
između zidova dana i noći
tražeći mir i opravdanje
zbog pogažene iskrenosti
što sam ti pružao,
u moje ruke više ne gledaj,
jer si izgubila pravo na moje dodire.
Kada budeš brisala suze
između ćutnje i tuge duboke
tražeći sreću i oproštaj
zbog ukaljanih snova
što sam ti na dlanu iscrtavao,
u moje oči više ne gledaj
jer si izgubila pravo u njima da traješ.
Kada budeš shvatila da boli te
u duši između svakog udisaja
tražeći umilne i meke reči
zbog prevarenih mojih osmeha
što sam ti iskreno poklanjao,
u moje noći više ne koračaj,
jer si izgubila pravo da u njima živiš.
Izgubila si pravo da budeš voljena.
Milica .v
