lutka iz izloga

stajala sam u subotu nasred cvjetnog trga u gomili ljudi, mladih ljudi, eto tako kao što sam ja. stajala sam u centru gomile sa svojim psom, pjevao je rundek, bilo je deset navečer, bila sam opet puna alergije, premorena, upravo s dvosatne kave s presimpatičnom curom koju sam tek upoznala i kojoj su zbog raka odrezali nogu, stajala sam i sretala puno znanih ljudi ali oči su mi bile jako mutne, i nisam bila tu a bila i onda su postale jako suzne i počela sam hodat i jako plakat. i onda sam došla doma. i plakala sam, ljudi moji, ja vam tako nisam plakala dugo. i svašta sam govorila. i onda je već bilo jedanaest navećer i onda su me počeli nazivati. da di sam, da jel idemo na štros? a ja sam tulila i govorila da sam otpadak. otpadak? đe našla baš otpadak...i plakala jer mi je falio taj dio mog života kojeg sam se morala odreći tako naglo, samo jedne noći kad je hitna došla po mene. jer ja sam vam cura od asfalta, gradske vreve, buke, kaosa, noćnih zabava, plesa...plesati cijele noći, plesati i plesati.

i onda po starom. kad se moje kockice poruše ja ih krenem slagat. onda mi se ponekad desi da zaboravim odgovore na neka pitanja pa si uzmem nekog od svojih milenih da me podsjeti i krenem. i nije to neka mudrost. bitno je ne radit velike drame, padat dublje u tuge i stvarat filmove sve veće i veće. a i druga osoba vas brzo sredi. kako je mene jučer moja. kad sam joj ja počela dramit da mi fale večernji izlasci, klubovi, plesanje, minglanje i sav taj adrenalin i šta ako bez adrenalina postanem beživotna i dosadna i svi počnu bježat od mene, pa čak i muhe? ma zamisli kad ti ni muha više neće doć njo. a ona me pogledala i rekla: možda da si postaviš nešto drugo ko adrenalin? odeš upoznat predsjednika i to ti nije ni malo adrenalin a tu kukaš za nekim izlascima. osim toga beživotna?zdrave žene koje su samo išle vadit jajnike bi sad još ležale doma i vraćale snagu a pogledaj se šta ti radiš. daj stara pretjeruješ. osim toga ne znam osobu koja više od tebe uživa u miru u šumi s novinama, knjigom, čime više. šad ap.

i onda sam začepila.

i tako. vratila se ja s mora i op ajmo u sisak na smotru klapa. osam grdelina poslagala na ramena i oni cvrkutali. a nakon koncerta smo se svi preselili u taj šator gdje je hrana bila za bogove i ja sam pojela najviše. ja uvijek pojedem najviše, obično i sve goste i konobare i stol. nikad me nemojte zvat u goste, nikad. ali uglavnom, danas idem na dylana, pa za vikenda na harteru i sve je u redu. naravno da je sve u redu. uvijek je, samo nekad ispadnemo iz tračnica pa nas treba centrirat i to je to, cijela mudrost. bez puno drama bez puno tuge. a vodu iz oka treba pustit jer treba se isprat, proprat...muda podaprat, bar tu i tamo.