lutka iz izloga

imam novi izum.

orhan pamuk je izjavio da mu je ana karenjina najbolja knjiga svih vremena. onda sam se ja sjetila da je to jedina lektira koju nisam pročitala i kako bih trebala uvrstit i nju u svoje opće znanje. a ne samo to, nego sam sad i dovoljno zrela da ju shvatim, onako po pravo, kako bi gospon pisac to želio.
i tako lipo prošlu subotu, prvo na kavicu i novinice da vidim novice i onda u antikvarijat, dobar dan jel imate anu karenjinu. a teta u antikvarijatu, ko da živi u spilji i nije vidjela ljudskog stvora nešto godina. otvorila usta i počela mucat, pa se počohala ispod pazuha, pojela bananu, bacila kosti od ručka, mislim da je bio neki vepar i onda se napokon sabrala, popela na ljestve i izvadila mi anu sa zadnje police, prašnjavu iz 1964. i prodala. i upravo je tako trebalo bit. tu je počela moja avantura s tolstojem.
onda sam otišla na internet...internet na žalost nema antikvarijat pa sam preko plaćenog rapidsharea skinula i film.
i šta sad? sad fino pročitam odlomak knjige i onda pogledam taj dio na filmu i totalno me to zabavlja. jer, fora je u tome, meni, pročitam, vizualiziram i onda još provjerim kako je netko drugi to pokopčo i snimio. a šta ću bidna kad me to veseli.

a psssst, slušaj vamo. imam novog dečka. mislim, on je mrtav i možda ne bi htio hodat samnom al ja sam jučer s njim profurala. zove se jacques tati. ima sad u tuškancu ciklus filmova a već sam ga tamo oko božića bila zaljepila za blog, ako to uopće itko prati. malo je problem što on govori francuski a ja ne, al mama i tata su mu bili rusi, a ja sam ruski učila šest godina pa bi se možda nekako sporazumijeli. a i baka mi profesorica ruskog, pa bi mogla prevodit...samo, tu su negdje po godinama pa moram bit oprezna da mi baka ne mazne dečka. ma u biti onda....uopće ne moramo razgovarati. ja bih mogla cijeli dan samo sjedit i gledat ga onakvog dugonogog, trapavog kako se bori s novim tehnologijama i ruga im se tom svojom glumopantomimom. u biti i gledam ga često a ko zna, možda i on sjedi kraj mene i radi isto. a možda je on onaj tamo pauk u kutu sobe koji donosi sreću. a možda moram reći još onaj kliše, možda su u šumi.

i još nekaj. ovaka bolesna, s nacrtanim obrvama i tri trepavice, perikom na glavi...joj kaj sad, pa to je sve za ljude a sad su i maškare...e takva prekrasna sam bila jučer na cugi. nisam pila alkohol, dobro deci vina...bila sam tu u jednom bircu, to nije tipičan kafić jer se dosta ljudi zna a i atmosfera je takva da svira uvijek dobra muzika, često neko pleše malo tak za sebe, dolaze ljudi koji nisu opterećeni baš nekim normama ponašanja pa često upoznaš još nekog novog...al ajde više da kažem bit. uglavnom imala sam udvarače. daaaa. i to dvojicu, al ne istovremeno, ali u istoj večeri. moram priznat da sam se malo iznenadila jer stvarno izgledam sad ko neki gusar s tim maramama šta ih vežem po glavi i nemam dojam da sam nešto primjećena al onda, to je moje subjektivno gledanje a trebalo bi u biti pokušat gledat nekako objektivno, zapravo treba imat stav, al ne onaj ja uboga bolesna iđem sad među ljude, već...sad dolazi glavna frajerica i svi padnite na dupe. odmah padnite, još dok nisam ni došla. ajde ajde.

(sad sam tu na kraju htjela kao ohrabrit one bolesne koji ne izlaze iz kuće jer su bolesni a mogli bi, al nisam to baš vješto izvela. evo ovako: ej ti bolesni...daj molim te, pa ne vidi svatko da si bolestan, to samo ti tako, biži van, ajd se družit, glupirat, živit il stoj doma i kmeči kako su te svi zaboravili i nitko te ne voli i nećeš još dugo. a? kaj je bolje?)

(jesam uspjela?)

mogu ovak stoječki, još mi malo fali da skroz u čučnju, al uskoro, a onda, lumtu ;)