Rimski novac od 124. do 90. godine p.n.e.
Roman Coins from Year 124 until Year 90 BC
This aricle is written in Croatian. You can translate it to your language using Google Translate tool.
Gornja granica ove grupe je revalorizacija denara sa 10 na 16 asa, koja je začeta u jednom periodu vlade Gaja Grakha 123-22, dok se donja granica vezuje za rat između Rima i njegovih latinskih saveznika koji je izbio 90. god. Revalorizacija je jasno označena na denarima, pa je oznaka vrednosti asa -”X” promenjena prvo u “XVI” a zatim u zvezdicu (*).
Dodrans
Bes
Quinarius
U isto vreme bronzani novac je kovan do 108. god, u nominalama od semisa do unce. Za vreme magistrature C. Cassiusa 109. god. pojavljuju se i dve neobične nominale DODRANS. - 1/4 asa i BES -2/3 asa. Dodrans je kao nominalu još 122. uveo M. Caecilius Metellus. Još jedna promena izvršena je ponovnim uvođenjem srebrnog kvinarijusa (po nekim autorima oko 104. god.) ali su nama poznati kvinari kovani tek u vreme - C. Fundanius-a 100-97. god.
Ovog puta revers kvinara nije pratio revers denara već nekadašnjeg viktorijata sa predstavom Viktorije koja ovenčava rimsko oružje ili sedi na njemu, koji se nije kovao već 50 god.
U to vreme denari pojedinih magistrata bili su veoma rasprostranjeni. Zbog toga je na njima uspostavljen sistem znakova koji su predstavljali kontrolu metala.
Ovakvih sistema bilo je više: grčka ili rimska slova, rimski brojevi, kao i razni geometrijski znaci. Znaci su mogli da se nalaze ili na aversu ili na reversu a postojale su i kombinacije znakova sa obe strane denara. Praćenjem ovih znakova na denarima sa velikom sigurnošću može se pratiti redosled smenjivanja magistrata. Postoji još jedna osobenost denara iz ovog perioda a to je zupčanje ivice ili usecanje. Pojedini autori govore da zupčanje postaje stalna praksa na nekim novčićima posle 117. god. Ipak je verovatnije da se radi o naknadnom zupčanju radi određenih potreba, jer prvi zvanični zupčasti denari kuju se tek u vreme magistrature C. Sulpicius-a 103-102. g. p.n.e. Ovaj tip zupčastog denara zvao se Serrat.
Kao objašnjenje za kovanje ovakvog tipa denara navodi se da su bili namenjeni za korišćenje izvan Italije, među keltskim i teutonskim plemenima. Naime ova plemena koristila su određene zupčaste amulete u svojoj trgovini, pa bi im tako i zupčasti novac bio prihvatljiviji. Mnogo je verovatnije da ovakav način kovanja novca vuče korene od političkih razmirica koje se u to vreme događaju u Rimu.
Demokratska partija koju u to vreme podržavaju vitezovi, sa željom da Rimu povrati sjaj je bila ogorčen protivnik kvarenja novca. Stoga su zupčali novac da se vidi da je od dobrog metala. Sa druge strane stoji činjenica da ima puno posrebrenih zupčastih denara što ukazuje na čestu pojavu falsifikovanja.
Kao i ranije glavna kovnica novca je Rimska. Forma ovog novca je veoma jasna i prepoznatljiva. Novac drugih karakteristika pripisuje se drugim kovnicama, koje su osnivane zbog određenih namena (U južnoj Italiji za rat protiv Jugurte 110. god; za rat protiv Cimbra kovnica je osnovana u Galiji Cisalpini, kovnica u Narboni kovala je novac 108. god. za potrebe kolonizacije u južnoj Galiji).
Kovnica Rim
Denari ove kovnice su kompaktni debelog oboda i dubokog reljefa glave Rome. Denari sa oznakom “XVI” kovani su veoma kratko, da bi ih zamenili oni sa oznakom zvezde na aversu.
Prva grupa sa oznakom “XVI” imala je sva tri stara tipa reversa Dioskure, Dijanu u bigi i Viktoriju u bigi.
Druga grupa novca koja kao simbol nosi zvezdu (*) na reversima nosi različite predstave - aluziju na istoriju magistratove porodice.
Magistar SEX.JUL.CAESAR (otac Julija Cezara) prikazuje Veneru u bigi iznad koje je kupidon, što je aluzija na njihovo poreklo direktno od boginje Venere.
Revers denara C. Metellusa prikazuje Viktoriju koju u bigi vuku slonovi, što je aluzija na pobedu L. Caeciliusa Metellusa nad Kartaginjanima u bici kod Panorme 251. p.n.e. gde je zarobio Kartaginske slonove.
P. Licinius Nerva 106 god. kuje revers gde građani glasaju, što je aluzija na zakon po kojem se u sudskom postupku glasa demokratski - pomoću kamenčića. Poslednji iz ove serije su denari N. Fabiusa Pictora koji na sebi nose staru oznaku asa - (X) mesto oznake “XVI”.
Bez prave oznake vrednosti je i denar R Laece iz 104. god. sa aluzijom na njegovog pretka R Porcius Laecu koji je 199. god. izdejstvovao zakon o pravu žalbe - (PROVOCO).
Na samom kraju veka oko 100. god. pojavljuje se sitni zupčasti denar koji nije bitno menjao već ustaljenu ikonografiju (glavu Rome). Od 96. god. počinju da se na aversu pojavljuju i druga božanstva kao što je bista Kibele na aversu i Viktorije u bigi kod C. Fabiusa.
Quinariuse po viktorijanskoj šemi kuju C. Fundanivs, T. Cloulius i R Sabinus.
Kovnica u cisalpskoj Galiji
Karakteristika ove kovnice su širok pločast denar sa širokim obodom glave Rome u plitkom reljefu, što ih jako izdvaja od stila kovanja rimske kovnice. Izdavani su od 109-100. god. za kampanju u ratu protiv Cimbra i Teutona, koji su stalno upadali u Rimske teritorije i koje je konašno potukao i pokorio Marije 101. god.
Poseban kuriozitet ovog novca je zajednički potpisi u emisijama koji su potpisala sva tri magistrata kovanja. Tako su denar sa reversom Viktorija u bigi potpisala sva tri magistra Cn. Fulvius, M. Calidius, Q. Metellus.
Druga grupa ovog novca kuje se od 100-95. god.
Pored uobičajenih tipova kuju se i posebni tipovi kao što je denar M. Porcius Cato sa reversom viktorije koja sedi i natpisom VICTRIX što se odnosi na pobedu Rima nad Cimbrima.
L. Sentius 93-91. god. kuje revers ARG PVB (argentum publicum)
M. Lucilius Rufus kuje revers PV (Publice)
Kovnica južna Italija
Stil kovanja ovog novca veoma podseća na grčki, jer je ovaj novac verovatno delo grčkih gravera koji su radili za rimljane. Ovi denari kovani su u periodu od 109-100. god. u vreme rata protiv Jugurte. L. Caesius 103. god. kuje denar na čijem aversu je bista Veiovisa a na reversu dve Lare koje sede a između njih stoji pas, i monogramom AR, što se objašnjava kao lares Regiensis (grad i kovnica Regium). Interesantan je i revers denara M. Herenniusa iz 101. god. gde je predstavljen mladić koji nosi starca na leđima. To je predstava braće Anfinomusa i Anapiusa koji su spasili svoje roditelje kada je vulkan Etna eruptirala (što je aluzija na vrlinu rimske omladine). Radi podizanja borbenog morala Cornelius Blasio je 105. god. izdao seriju denara sa portretom Scipiona Afrikanca pobednika nad Kartaginjanima, kao aluziju da će se istorija u ratu protiv Jugurte ponoviti.
Pregled svih magistrata po godinama magistrature i kovnicama u kojima su kovani
Tabela preuzeta iz “The coinage of the Roman Republic”, Edvard A. Sydenham, M.A.
Autor: Ilija Lalić
Izvor: dinar br. 8, SND, Beograd, 1998.
Ključne riječi: kovani novac, kovanice, rimski novac
Keywords: coins, Roman coins
It-medija – usluge SEO optimizacije - budite među prvima na Google-u!
Što i kako radimo - pogledajte naš promotivni YouTube video.
|
