utorak, 19.09.2006.
Kuda idu divlje svinje? (1971.) TV Serija
Ljubiša Samardžić .... Crni Rok
Mladen Crnobrnja .... Plik
Fabijan Šovagović .... podnarednik Mile Vrbica
Ivo Serdar .... Šojka
Jovan Ličina .... Veriga
Zvonimir Torjanac .... Kamilo Lisac
Drago Mitrović .... Prota
Biserka Alibegović
Tatjana Beljakova .... Lokmarka
Nevenka Benković .... tetka
Dobrila Biser .... madjarica
Sabrija Biser .... Moljac
Demeter Bitenc
Pavle Bogdanović .... Pop Ivan
Svetlana Bojković .... Vera
Vladimir Bosnjak
Nikola Car
Adem Cejvan .... Caplja
Zlatko Crnković .... Veno
Ilija Dzuvalekovski .... Profesor
Boris Festini .... maestro
Franjo Fruk
Ljudevit Galic
Emil Glad
Majda Grbac .... Lenka
Izet Hajdarhodćić .... Paganini
Murat Hajder
Josip Heinz
Zvonimir Jurić .... Bartol Fijacko
Berislav Kokot
Mirko Kraljev .... Grizelj
Zvonko Lepetić .... Ljubo
Miodrag Loncar .... Lujo
Zlatko Madunić .... Kinez
Vesna Malohodžić .... Jelena
Natasa Maričić
Boris Miholjević .... legionar Boris
Dragan Milivojević
Dubravko Oresković
Ivo Pajic .... Jaksa
Angel Palasev
Edo Peročević
Gordan Pičuljan .... Šarac
Mirjana Pičuljan
Tihomir Polanec .... grof
Djurdja Pozar
Marijan Radmilović
Martin Sagner
Borivoj Sembera
Bozidar Smiljanić
Zdravko Smojver
Semka Sokolović-Bertok
Dusko Valentić
Kruno Valentić .... zeljeznicar
Adam Vedernjak .... Domobran
Greta Vinković
Jelica Vlajki .... Majka Gavranova
Kresimir Zidarić .... Krvavi Stipe
Mira Zupan .... Marta Gorjanski
Nada Abrus .... Kinezova zena
Bane Petrovic .... Romeo
Dramski program Hrvatske televizije ponovno prikazuje TV seriju od deset nastavaka »Kuda idu divlje svinje« scenarista Ive Štivičića i redatelja Ivana Hetricha. Snimljena 1971., ova je serija akcijskoga karaktera odmah stekla veliku naklonost gledatelja, a poslije se o njoj govorilo kao o jednom od najvećih dostignu ća domaće televizijske produkcije. Da podsjetimo, radnja se zbiva u okolici Zagreba, od 1941. do kraj 1943. godine. Iskusni i plodni televizijski scenarist Ivo Štivičić ovdje se odlučio na ispitivanje jednog međuprostora kakav se stvara samo u ratnim okolnostima. U tom međuprostoru
Štivičićevi junaci, koristeći se općom konfrontacijom, brutalno ostvaruju svoje privatne ciljeve. Njima
opće bezakonje služi kao štit iza kojeg je sve dopušteno. Njihovi se postupci, međutim, sve više prepleću s tijekom općih zbivanja, pa ni oni za koje je rat bio samo dobra prilika za ilegalnu trgovinu i šverc ne mogu ostati po strani opće drame vremena.
Od stotinjak što većih, što manjih uloga izdvajamo za ovu priliku: Ljubiša Samardžić (Crni Rok), Mladen Crobrnja (Plik), Gordan Pičuljan (Šarac), Fabijan Šovagović (Mile Vrbica), Ivo Serdar (Šojka), Jovan Ličina (Veriga), Izet Hajdarhodćić (Papagini), Miodrag Lončar (Lujo), Svetlana Bojković (Vera), Vesna Malohodžić (Jelena), Sabrija Biser (Moljac),Adem Čejvan (Čaplja).
Scenarist: Ivo Štivičić.
Snimatelj:Milivoj Vižintin.
Scenograf: Duško Jeričević.
Redatelj: Ivan Hetrich
Kultura Vreme broj 481, 25. mart 2000.
Repriza antologijske serije
Crni Roko među Srbima
"Bio sam iznenađen stavljanjem serije u 'bunker', ali tu se radi se o karakteru onih koji se plaše i svoje senke", kaže za "Vreme" Ljubiša Samardžić, jedan od glavnih junaka serijala Kuda idu divlje svinje
Kakva god da je počivša država bila, u njoj su se snimale odlične televizijske serije. Serije snimljene u produkciji nekadašnje TV Beograd reprizirane su mnogo puta poslednjih deset godina. Ali Kapetan Mikula Mali, Gruntovčani, Kapelski kresovi, Velo Misto, Prosjaci i sinovi, Smogovci, Putovanje u Vučjak, serije snimljene u produkciji tadašnje Radio Televizije Zagreb i danas su deo generacijskih šifri nerazumljivih generacijama koje dolaze.
Televizija Politika napravila je odličan potez repriziranjem dve kultne televizijske serije. Prva je famozni Linčov Tvin Piks. Prvi put prikazan pre desetak godina, obeležio je godine uoči rata. I danas se vode polemike gde je to agent Kuper pogrešio. Čak se mogu čuti tvrdnje da je raspadu države, koje je usledilo odmah po završetku emitovanja serije, prilično doprineo defetizam koji je zahvatio gledaoce sklone identifikaciji sa Kuperom, kada je ovaj u poslednjoj epizodi, poražen, u ogledalu video zlokobno Bobovo lice, na opštu radost sve brojnijih Bobovih poklonika. Oni skeptičniji kažu da se i država, baš kao i Kuper, raspala kad se pogledala u ogledalo.
Druga je antologijska serija "Kuda idu divlje svinje", čije emitovanje na TV Politici upravo počinje, što i ovde, baš kao i u Hrvatskoj pre par meseci, dobija karakter prvorazrednog kulturnog događaja. I zbog toga što je to sigurno jedan od najboljih TV serijala ikad snimljenih u SFRJ, i zbog njene aktuelnosti ("Postoje dvije grupe, etablirana banda, što bi bili današnji tajkuni, i grupa Crnog Roka, što smo svi mi koji se borimo za preživljavanje", rekao je nedavno Ivo Štivičić, scenarista), i zato što je to prva serija rađena u hrvatskoj produkciji koja se emituje kod nas posle rata.
ŠVAJNERAJ: Serija je snimljena pre ravno trideset godina. Režirao ju je pokojni Ivan Hetrih, po sjajnom scenariju Ive Štivičića. Deset nastavaka emitovano je 1971, i od tada se više nije prikazivala. Neobičan naslov seriji Štivičić je pojasnio u nedavnom intervjuu Nacionalu: "Taj naslov je imao svoja zgodna izvorišta. Jedno od njih je jedno pismo njemačkog poručnika koji je po kazni bio zadužen da koordinira promet vlakova na zagrebačkom Glavnom kolodvoru, koji je tada bio jedan od glavnih prometnih punktova na Balkanu pa je na njemu bio žestoko razvijen kriminal. Svi su sudjelovali u tome, i vojnici, i domobrani, i Nijemci... Poručnik se žali porodici i u pismu kaže: 'Nažalost, ovdje se bavim ovim svinjskim poslom i krećem se u 'švajneraju', a nikome ne mogu stati na kraj jer je to sve podivljalo. To nisu ljudi, to su divlje svinje.' Zašto je to tako napisao? Jer divlje svinje ne lutaju napamet, imaju neki svoj put u šumi, i čim se javi sumnja da za njima ide lovac ili pas tragač, one zameću trag i skreću s puta. Odatle taj simboličan naslov."
Radnja serije odvija se 1943. na periferiji Zagreba, i opisuje sukobe dve konkurentske švercerske ekipe; jednu predvodi Crni Roko (Ljubiša Samardžić), a drugu Veriga (sjajni Jovan Ličina), dok se sve dešava pod budnim okom žandarmerijskog narednika Mileta Vrbice (Fabijan Šovagović). U impresivnoj galeriji likova nema ni traga od partizana, revolucije, niti bilo kakvih ideoloških naravoučenija – što je tada bilo pravi presedan. Serija se uprkos tome emitovala zahvaljujući zauzimanju Miroslava Krleže, kako tvrdi Štivičić. Krleža je tražio projekciju, i serija mu se dopala. Sutradan je projekciju tražio i Vladimir Bakarić, i njemu je namerno prikazana epizoda sa scenom koja liči na jedan njegov doživljaj iz rata. Njega je to taklo – i serija je dobila dozvolu za prikazivanje.
Reakcije i publike i kritike bile su sjajne. Crni Roko je postao junak detinjstva cele jedne generacije (uskoro je počeo da izlazi i strip koji je dalje pratio doživljaje njegove družine – što se kasnije desilo još samo junacima Otpisanih i Balkan Ekspresa), serija je proglašena kulturnim događajem godine, a Žika Pavlović će kasnije izjaviti da je ona prilično doprinela da prava građanstva dobije prokazani crni talas u Srbiji, koji je bio mnogo manje sklon mistifikovanju i idealizovanju NOB-a. Verovatno da je odsustvo partizana u seriji o Drugom svetskom ratu bilo glavni razlog što serija nikad više u SFRJ nije prikazana. "Bio sam iznenađen stavljanjem serije u 'bunker', ali tu se radi se o karakteru onih koji se plaše i svoje senke", kaže za "Vreme" Ljubiša Samardžić, čija je uloga Crnog Roka jedna od najboljih u njegovoj bogatoj karijeri, i priseća se da je serija postala gledana i u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, gde je prikazivana. Samardžić je u Mađarskoj bio proglašen za glumca godine, i na NEP stadionu u Budimpešti, na upriličenom Susretu novinara i umetnika, došlo je 100.000 ljudi da ga pozdravi.
NEPODOBNOST: SFRJ se raspala, a serija je ostala nepodobna. Ovaj put ne iz ideoloških već iz nacionalnih razloga. U Hrvatskoj zbog toga što su neki od glavnih junaka (Ljubiša Samardžić, Svetlana Bojković) poticali iz neprijateljskog plemena, a ovde isto to samo malo drugačije. A onda je na talasu "promijena" u Hrvatskoj najavljeno repriziranje serije, što je tamo diglo priličnu prašinu. Posle natezanja, serija je od kraja januara počela da se prikazuje, ali u čudnom posleponoćnom terminu. Reakcije su svejedno bile odlične. Sudeći po fami koja prati početak prikazivanja serije ovde, i po dugo potiskivanom sećanju na prošle živote koje provocira – reakcije ni ovde neće biti drugačije.
Svetlana Bojković, koja u seriji igra zapaženu ulogu Vere, iako, kako kaže, srećom ne spada u nostalgičare, seća se sjajne atmosfere sa snimanja i visokog standarda koji je tada, za razliku od danas, krasio rad na televiziji. Ona kaže za "Vreme" da će biti zanimljivo posle toliko godina pogledati seriju.
Ljubiša Samardžić se raduje njenom životu i ponovnom susretu sa već pomalo izbledelim slikama i impresijama na nju. "Kultnost je zadobila novom temom i estetikom koju je donela. Radili smo sa žarom, i ona mi je priuštila radost igre sa kolegama Šovagovićem, Serdarom, Ličinom, Hajdarhodžićem. Privlačnost, ekspresija, snaga serije je ostala, o čemu govore napisi u hrvatskoj štampi i prijem na koji je naišla kod mlađih gledalaca. Radujem se što će se u to uveriti i ovdašnja publika."
Crni Roko po drugi put među Srbima!
Nebojša Grujičić
- 00:00 -
