hmldns

sad je već sasvim jasno da proživljavam stvaralačku krizu. nekoliko mjeseci bez riječi to jasno potvrđuje. a nije da nedostaje igara. ponekad se čak čini da ih je previše.

I tako mi ona neki dan u prepunom bircu, baš kad je bend svirao "Sumer Time", kaže da mora sa mnom ozbiljno razgovarati. Da je to izrekla s najvećim osmijehom, ne bi dobro zvučalo. A nije se čak ni pokušala nasmijati. Okrenem se prema njoj i pogledam je u oči. Čekam. "Želiš li da razgovaramo sada i ovdje ili da pričekamo neki povoljniji trenutak?" "Reci sada. Mislim da neću moći čekati..." Da, čuli smo se nakon tog razgovora. I da, još smo prijatelji. I naravno da mrzim prijatelje.

- 20:44 - Komentari (2) - Isprintaj - #

šifra: gibonni sa cvijetom u zapućku

Prva mi je prišla i rekla: "Ja sam Ana. Baš mi je drago da se napokon upoznajemo. Znam toliko toga o tebi." Zar sam joj trebao odgovoriti: "Ja sam Homo Ludens. Baš mi je drago da se napokon upoznajemo. Vidim te prvi put i ne znam ništa o tebi."?! Doduše, sad kad razmišljam o tome, i to zvuči bolje od: "Drago mi je, Ana. Ja sam Homo Ludens." Možda bi se nasmijala, možda bismo nastavili razgovor, možda bih i ja doznao toliko toga o njoj. Ovako je sve stalo na tome. Kad je otišla, Ksenija mi reče: "Znaš, Ana je tvoja obožavateljica..." "Molim?!" "Ma, dobro, ne obožavateljica, ali ti se divi." "A?!" "U redu, ne znam kako da to nazovem, ali ona redovito čita tvoje zapise i jako joj se sviđaju. Neke je čak ispisala i svako malo ih čita ponovno. Oduševio si je." ?! Ana, oprosti. Kada dođeš sljedeći put, nadoknadit ćemo propušteno. Možda i ja napokon doznam toliko toga o tebi.

- 17:17 - Komentari (1) - Isprintaj - #