možda..rekoh možda..
je sve samo u mojoj glavi..
i ne postoji..ne, to više nisam ja..!!
i ti to vidiš..
polako gmižući pokraj mojih nogu..
utapa se u vatri i gori u vodi..
gleda me onim pogledom..
pogledom osamljena bića..i
tišina postaje sve glasnija
tako da boli..VRIŠTI!!
i pitam se zašto,kako..??
dplaze..sa svime što narušava mir..
sve je učestalije i time ubijaju..
konfuzija oko mene i u mojoj glavi..
možda prelazi granice normale
..ili ne..?
NE!!..nije ni to..
nas dvoje smo samo krivo shvaćeni..
možda odbačeni..
i dalje gleda onim pogledom..
izgubljenim..
podigni ruke pred sebe i počni hodati..
i dalje gledati u prazno..
želiš plakati??..želiš da sve bude kao i prije??..
..i sve ono nekoć bitno postaje prividno,a prividno postaje bitno..
gubi se dalje..više ne vidim onaj osamljeni izgubljeni pogled..
više ne čujem tišinu..
sve blijedi..gubi smisao..
nema ga..odnio te san..
Gdje je ta kap što je prelila čašu
Što te natjerala da odneseš
Sve što sam volio a tebe sam volio
Sve što sam sanjao a tebe sam sanjao
Kad bi zauvjek zaspao ovaj grad
kao u bajci prekriven trnjem i travama
I dok se ti ne vratiš a vratit ćeš se znam
i sve dok tvoja ruka ne dotakne moj dlan
dok me ne zagrliš
dok me ne poljubiš
dok me ne zagrije tvoj dah
|