04.02.2006., subota
Amore a quattro zampe
 Konačno da vam se i ja malo javim. Zovem se Kraft. Jedna od najvažnijih stavki u mom kurikulumu jest činjenica da sam ja prva Hetina (vama je poznata kao Helix) ljubav. Među kvadrupedima, naravno. Kako stoje stvari s bipedima, nemam pojma. Ona mi ne želi reći, pravi se tajanstvena. Jednoga dana moj pravi vlasnik Hećak otputovao je s mamom na četverodnevni izlet. Budući da si ja ne znam sam pripremiti jelo, a ne znam ni vrata otvoriti (ja sam pudl srednje veličine!), morali su me odvesti nekome na čuvanje. Doveli su Hetu pred gotov čin. Jednostavno su me ostavili u njenom stanu. Na pod dnevne sobe namjestili su moj jastuk, a Heti su u ruke gurnuli moj povodac uz riječi: "dugačka šetnja, najmanje dva puta dnevno." I brže – bolje su nestali. Heta se našla u čudu. Zgrabila je onaj crni valjčić u koji ljudi ponekad nešto govore. Mislim da je razgovarala s prijateljicom. Kasnije sam saznao da joj je prijateljica rekla kako me za četiri dana neće htjeti vratiti. To je sigurno bilo u trenutku kad je Heta rekla: "Ma da, ti si luda!"  Nije Heta znala što je čeka! Ja sam odlučio biti jako dobar. Vjerovao sam da je to najbolja taktika. Nikad se ne zna. Pomislio sam: mogla bi me šutnuti na onu veliku livadu i ostaviti samog! A tamo lutaju ogromni psi prilično neprijateljskog izgleda. A ja sam mali! Moram priznati da je i Heta bila dobra. Stavljala mi je fina jela u posudicu i vodila me u šetnju uz more. A onda sam odlučio zaigrati moju najjaču kartu: šarm koji zrači iz mene kad zatreptim crnim okicama, lagano nakrivim glavu, prednje šapice složim u tipičnu "pudl pozu" i lagano vrtim podignutim repićem. Heta je čitala u dnevnoj sobi, a ja sam se pravio da spavam. Onda je ustala i otišla u onu sobu u kojoj ima nekakav veliki bijeli stol. Na njemu je ploča s crnim tipkama, slična ovoj po kojoj ja sada lupkam kod Hećaka. Mislila je da će konačno na miru sama lupkati po tipkicama. Ja sam se digao s jastuka i nečujno se stvorio kraj nje. Pogledala me je malo začuđeno, ali vidio sam da se ne ljuti. Nitko ne može odoljeti mojoj pozi koja kaže: "Ja sam mali crni pas koji te voli i koji ne želi biti sam." Heta je ponekad nakratko odlazila iz stana, a ja sam je nestrpljivo čekao u hodniku. Kad bi se vratila, skakao sam, podizao se na stražnje noge, trčao oko nje, vrtio repićem i radosno lajao. Vidio sam da je sretna što joj se veselim. U jednoj posudici ostavljala mi je nekakve šarene keksiće za pse. Ja sam ih razbacao po cijeloj kuhinji (i onako to ni jedan ozbiljan pas ne jede). Vidio sam da se Heta ne ljuti. Znala je da je to igra i izraz veselja jer nisam više sam.  Sinoć sam ponovno bio kod Hete i malo joj pozirao za nekakav blog. Obećala je da će objaviti samo one fotografije na kojima lijepo izgledam. Heta je uživala grijući svoje uvijek hladne ruke u mojem kovrčavom, crnom krznu. Pozdravljam vas jednim kratkim VAU ! Kraft P.S. Kasnije se pojavio jedan aljaški malamut. On je krasan, velik, i dao je Heti poljubac, ali ja sam ipak njena prva ljubav a quattro zampe!! |
- 15:16 - Komentari (14) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |