06.09.2005., utorak
Cvijet i kamen
 Naš kraj je zvanka brižan, prez polja i prez vode i sunce u njen pali, kamenje u njen gori, a svaki mu čovik za kruh se mučno bori, za goli svoj život, za malo lih slobode. Mate Balota – dijalektalni pisac iz područja štokavske i ikavske Istre. Njegov je jezik blizak dalmatinskim Zagorcima, a donijeli su ih Dalmatinci u vrijeme kada ih je Venecija naseljavala u Istru. Vajki me nekaj doma vuče već boti priden v one naše kraje... Miroslav Sinčić – u književnost je unio kajkavsko-čakavski govor. Muškardin je bi naš galjardo. Vajk je oholo z riepuom maha z rogi neprietelu prieti... Zvane Črnja – žminjsko-pazinski čakavski dijalekt s poluglasovima i dvoglasima (mieso, grien, nuono, Tuone) Tri nonice stare su kritikale od osme do polna. A kad je polne zvonilo jednoj je doma poć bilo. Su dvi ustale i nju kritikale. Drago Gervais – liburnijski čakavski (Brseč, Opatija, Kastav, Lipa, Klana, Crikvenica, Novi) . Svi su mi dragi, ma ovaj mi je nekako najdraži. A i Knjiga o Istri zove ga najmilozvučnijim tipom čakavskog dijalekta. Iz: Grupa autora, Knjiga o Istri, Školska knjiga, Zagreb. 1968.   |
- 14:38 - Komentari (15) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |