22.06.2005., srijeda
Moj nećak ne želi pisati blog
 Moj nećak ima trinaest godina i prije tjedan dana završio je s odličnim uspjehom šesti razred. I što sad: roditelji rade, kod bake se super jede, ali je malo dosadno – nema kompjutera. Što da radi dijete koje bez odraslih još ne odlazi na kupanje, ne ide u obilazak grada ili u posjet prijateljima koji daleko stanuju. Kao i mnogi njegovi vršnjaci lud je za kompjuterskim igrama. Vršljajući blogom naišla sam na brata (15 god.) i sestru (10 god.) koji pišu svaki svoje, sasvim pristojne, stranice pa predložih mom nećaku: «Piši blog». Pokazala sam mu moje stranice, malo objasnila kako «stvar» funkcionira, pokušala ga zainteresirati za kreiranje web stranica. Slušao me i ozbiljno rekao: «Neću. To je preveliki pritisak, znati da svi mogu čitati to što ti pišeš». Ostala sam «bez teksta» i te večeri više nismo razgovarali. Ali, kako kažu kod nas, dao mi je mislit. Zanemarimo da je moj nećak dijete. Razmišljala sam malo o tome s moje pozicije, pozicije odrasle osobe. «Pritišće» li me zaista činjenica da moje misli, stavove, sličice može vidjeti apsolutno svatko (barem teoretski). Možda malo da. Zašto onda pišem na blogu. Jesmo li svi neka light verzija egzibicionista (objavljujemo svoju intimu, iako lagano prikrivenu raznim maštovitim pseudonimima) – ili – jesmo li pomalo voajeri koji vole zaviriti u uđu intimu. No dobro, dobro, nemojte ovaj post shvatiti previše ozbiljno. Ovo je relativno nov medij koji me svojim specifičnostima tjera da o njemu razmišljam. Na neka pitanja još nemam odgovor. Omogućuje li nam on upoznavanje novih ljudi, stvaranje dalekih prijatelja koje možda nikad ne bismo sreli, predstavlja li fantastičnu mogućnost približavanja – ili – pod krinkom lažnog zbližavanja, brisanja vremenskih i prostornih udaljenosti, stvara nov izvor otuđenja (sjedimo uglavnom sami u sobi pred mrtvom (pa makar i sofisticiranom) mašinom? Jedno je sigurno: svakodnevni i sve brži napredak tehnologije ne možemo i ne trebamo zaustaviti. Trebamo mudro učiniti od tehnologije dobrog slugu (ne dozvoliti da bude loš gospodar). |
- 00:53 - Komentari (13) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |