Glasovi ispod površine

- Njeno ime jednom ćeš izgovarati kao kad kažeš marku auta ili koji je dan u tjednu. Ne želim te ničim opterećivati. Predahnimo… - bila je Daniela blaga i štoviše, činilo se Tomeku, vrlo ženstvena.

- Mi smo dvojni planet – mudro će znanstvenik.

- Da? A koji je od njih moćniji? Ne misliš valjda da je to muški planet – skrbno je zaoštravala slikovitost znanstvenikovog izražavanja.

- Kod dvojnog planeta to nije važno. Da ravnoteža nije osigurana došlo bi do kolapsa. Mi se jednako privlačimo. Ne brini, neću te ugušiti…

- Tako svi govore. Tvoja me privlačnost guši – šapnula je Daniela. - Svi koji su me satrli govorili su da smo jednako blizu. Da ne bi! Možda i jest jednako, ali ja ne podnosim previše bliskosti!

Tomek je osjetio potrebu za naočalama od dvadesetak dioptrija. Nije razabirao vidi li išta osim praznine.

- Ne gledaj me tako bolesno! Znam što govorim. Muškarci uvijek misle da su jači i veći i moćniji.

- Meni to ništa ne znači. Nismo u ringu!

- Jesmo. U ringu smo. Ako popustim odmah ćeš pasti na mene. Nisi li maloprije rekao da smo dvojni planet?

- Rekao jesam, ali u prenesenom značenju.

- I mislio si onako preneseno?

- Mislio sam točno kako sam rekao. Da nas naše sile drže u prelijepom ravnovjesju!

Pogledala ga je dijamantnim zjenicama. Snažno je zatresla plavim frčkavim pramenovima.

- Jok, Tomek. Ravnovjesja će biti samo dok ja budem htjela. Samo onoliko koliko ja kažem. Sve će se srušiti kad se meni ne bude htjelo ploviti kroz isto more s tobom. Nema tako golemog oceana koji mojom voljom neće u sekundi ishlapiti! Ne gledaj u budućnost. Što je tamo ionako nećeš saznati dok ona ne postane sadašnjost.

Tomek se okrenuo svojoj staroj, reklo bi se vječnoj ljubavi: znanosti.

- Znaš, mila, kako god ti htjela ali nemoj zamišljati da dvojnim planetom može upravljati nježno žensko biće…

- Odakle ti to!? Tko ti je rekao da sam ja nježno žensko biće!?

- Što mi to netko treba reći!? To se vidi golim okom, bez dvogleda ili mikroskopa: ti jesi nježno žensko stvorenje koliko god mahala ručicama misleći da u njima imaš mač ili buzdovan.

Primaknuo joj se da je poljubi ali ga je Daniela tako snažno gurnula da se zamalo nije našao na leđima. Zadnji tren zadržao se uhvativši se za dovratak.

- Evo ti još jedamput pa vidi koji planet drži ravnotežu! – gotovo je vrištala Daniela i koljenom ga iz sve snage udarila u trbuh.

Padao je dugo i duboko. Nije bio siguran da Daniela, kao dio njihovog dvojnog planeta pada zajedno s njim ili na njega ili sa strane. Nikakve naočale više ne bi pomogle da shvati snagu nježnog ženskog bića. Znanost je došla u pitanje: nijedan prirodni zakon nije više bio na snazi.