dobre pisme

nedjelja, 24.10.2004.

ove dvi pisme su mi stvarno :)))))))))))))))))))
...za sve seljake, kretene debile... čitajte riječi i plačite...

HEROYIX
U zemlji apsurda zakon je ka Burda Pa se po njemu kroji, sve po zakonu, samo izbroji I začepi pravu rupu, to je lako Kod nas bit snalažljiv je zajebat zakon Zajebat sve nas, ma nema problema Zakon je pun rupa poput goblena Pa vezi sliku, za rodbinu I kojeg priku Baci kost pasima šta nose palice Sitne ribe pune marice Dok pametne glavice biže priko granice a preplaćene guzice nas vode žedne priko vode dok ispravljaju netočne navode A na ulice su izašle curice Naše mlade snaše, u lov na nogometaše Ali im paše i druga mogućnost Sve dok je sigurnost i izvjesna budućnost I nabrekle lisnice, a nisu baš bistrice pa bi tile bit misice, i na modne pistice Jer to su nova iskustva koja otvaraju vrata Auta od faca velikog formata Ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi, u glavama im plinovi, invalidi, sve šta vridi da im je roditelj Smisao života je ko ima bolji auto i mobitel. Svi Hrvatine, a svaki skače ka klokan čim čuje Cecu il neki hit od turbo folka Tu nema sriće, sve je gluma Ljubav odnosi bujica tekućih računa Sve do Crnog Mora, il još crnje I gore U Mrtvo more, tu nema života, samo svota Nema snova, samo lova Otrovnija od otrova, šporka od šporkih poslova A ekipa u kvartu pije pive, bez perspektive Izvukli su krive karte Krivo vrime, krivo misto, obećanja-blagosranja Al nema više vizionara Legionara, revolucionara, Bolest gora od SARSA, u ime svoga Boga Marsa Sve ih je tribalo u ludare, umobolnice Prije nego sjebaše bolnice i tvornice A ja bi samo tija radit, pošteno zaradit Imat nešto u banci, da me ne hrane starci Život je bijedan, al se ne dan Nisan gladan ni žedan, krpin se iz tjedna u tjedan I teško je nama šta bi tili bit ljudi Parimo nenormalni, ludi Al smo oni šta se bore I kad je najgore dio smo faune i flore, imamo ljubav i more to nam ne mogu otet, kod nas drugi vitar puše ne mogu se popet do nas sitne duše šta guše gustom maglom lošeg emotivnog naboja na plemenskom su stupnju razvoja ili oni šta dobro podmazanih analnih otvora voze linijom najmanjeg otpora i nema digniteta, i nema poštenja Očenaši i Zdravo Marije su cijena oproštenja i nema općeg dobra, samo vlastita torba i dupe kriminalci, a svi šute papci, suci, fratri, policajci jer su rođaci il u istoj stranci, ista banda a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskoga šljama, a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama, Lipa naša silovana! REFREN: Heroji! Ne tribaju nam puške ni pištolji! Samo čisto srce i ničeg se ne boj!

NOSTALGIČNA
Ima bit da san potrošija I ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha I bluesa svit je tužan, tu nikad neće bit pravde za one koji žele samo da žive I rade I ljube, I smiju se svemu ka vicu A ja se pitan ima li smisla pravit dicu Donosit ih na svit di su život I sloboda Ka roba, koju će neki moćnik prodat I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije, I ne znan šta mi je Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom Sestra I ja, cili umazan slajom I sve je daleko I tajno Znan ni onda nije sve bilo bajno, al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…” Jer sve prolazi, ostaje samo u nama U srcima , u umu, I foto albumu Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad Nasmijana lica nekih starih prika Nekih nema više, ostale su sjene Mora bit da je s njima nesta I dio mene Al vrate ga kiše, I vitar s juga Neka stara pisma, nostalgija I tuga. * Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin, tribalo je bit, jer je proklet ovi svit I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj Zato se nadan da postoji I pakal I raj Neki viši sud, Božja pravda Da presudi I kazni svakog onog gada Željnog rata I žednog krvi Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi Ironično zaista, da citira Krista Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista I to u mraku, u miješanom braku U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku I baš me je tamo donila roda Da ne mrzin I buden pošten, iskren I odan A razliku između zla I dobra Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa A kad su zavladali oni šta su pali s kruške Božji ljudi su blagoslovili puške Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mržnja razum nije lijek I ludilo uvik promijeni tijek Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. * Zato letin visoko iznad napaćenog tla Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore, ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san Neki bolji dan, pun smija I vica Di su sritni ljudi I njihova dica I gledaju u sutra, ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde Jednakosti, bratstva I slobode U svit ljubavi me misli vode I još uvik virujen da će na ovoj planeti Jednog dana svi ljudi moć živit sretni Razum, ljubav I znanje izgradit će raj I znaj, neće biti ironije za kraj.

i jos samo dio odjeba...
I za debilne pjevace je lansiran odjeb, Bože oprosti, al' rado bi im iša na pogreb. Ide odjeb onima u skupim odjelima šta se razbacuju skupim jelima. Ide odjeb za glumce, debilne mulce, šta misle da su face ako nose puce. Odjeb ide svima šta misle da je lova jedino sredstvo ostvarivanja snova. Tu mislim i na one ljude, znaš, šta se ožene pa vrište "Ima li nade za nas!!". I taj stih vraca ih u dane kad su odjebali ljubav i uzeli konje vrane.

...odjebali ljubav i uzeli konje vrane... jel se ko prepoznaje...:)

znam da se o ukusima ne rapravlja, al neki stvarno nemaju ukusa!!!

- 22:49 - prosvijetli me:) (3) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

<< Arhiva >>