Kartanje s Doblijem i Triksijem nije aktivnost s puno izbora. Pasijans je jedina igra koja dolazi u obzir.
- Gle, karo deset ide ide ispod pik dečka, ne vidiš? - trudio se Triksi.
- Opet brzaš, kao i obično, Triksi. Očito rješenje nije uvijek i najbolje. - neslaganje u Doblijevom glasu.
- Da? Sad se i u kartanje razumiješ.
- Aha, slučajno vidim da ako zatvorimo pik dečka nećemo moći pokupiti tref sedmicu.
- I...?
- Što i...? Pik dečko na herc babu, tref sedmica na karo osam, oslobađa se pik kralj, na nju ide herc baba, pa pik dečko, pa karo deset... dalje imaš pik devet, herc osam skupa sa tref sedmicom ide na taj red, i la-la..
- Čekaj malo, što je tebi? Pa budeš li za svaki potez razmišljao tako daleko igrat ćemo do sutra.
- Pa, što onda? Nije za novac i imamo vremena. Ovo je igra za jednog igrača, pobjeđuješ špil karata ili ponekad samog sebe.
- Ja ne bih toliko razmišljao oko svake karte. Brzo razmišljanje je bolje i efektivnije. Tras!! Ako ide, ide... ako ne, nova partija.
- Pasijans je igra strpljenja, nisi znao? Ovo nije igra gdje treba odigrati što više partija.
- Beeee! Strpljivi ljudi sjede na ribolovu po cijele dane i gledaju u plovak, ili čekaju na nekoj grani kako bi fotografirali vrapca koji je vrapčićima donio gusjenicu. Takvi se ne bave društvenim igrama. Strpljenje znači čekanje i utrošak vremena, a bez ionako poznatog rezultata.
- Ma nemoj, a šah?
- Pa postoji i brzopotezni šah, ne?

...

Sutra je taj važan razgovor s šefom. O njemu ovisi mnogo toga. U mom životu. Već čitav tjedan šizim malo oko toga i neodlučan sam. Trebam li mu reći sve direktno u glavu ili bi malo taktike pomoglo. Do sada nije uspijevalo ni jedno ni drugo. Možda ipak taktika.

...

Bio sam loše raspoložen i baš bi mi pasalo složiti taj pasijans bar jednom. Barem je pivo bilo ugodno hladno. Ovo je četvrta partija i svaki put se sve blokiralo taman pred kraj. Prvi put sam danas složio karte na stol da malo ubijem vrijeme.
Odigrao sam tog pik dečka. Taktički pristup. Činilo mi se da Dobli dobro razmišlja. I zaista, desetak karata je prošlo kroz igru, otvorile su se neke nove opcije. Otvoreno je više od pola partije. Opet vidim neka očita rješenja, bar mi se čini, ali malo sam skeptičan. Da vidimo... treba osloboditi pik asa, a on je blokiran četvorkom...

- E, sad je tek nastala gužva, imaš tri opcije i tri šanse da pogriješiš! - opet je Triksi tražio svoju moralnu pobjedu.
- Već znamo da ti je naglost ugrađena pri rođenju, zar ovo nije bilo sjajno odigrano?
- U redu, ali moglo se sigurno i drugačije. Sad smo kao gladni Buridanovi magarci između tri plasta sijena. Lain, predlažem ti da hitno odigraš jednu od tri opcije dok se još nisi izgubio u kombinacijama kojima te puni veleštovani Dobli. Slušaj intuiciju, 'hunch'!

I zaista, jedna karta je nekako odskakala, jednostavno me mamila da je odigram i izgledalo je dobro. Pojma nemam zašto. Tras! Pa šta bude. Nije lijepo izgledalo što je sad as ostao zatvoren s dvije karte. Ali izašao je herc kralj i započeo novi stupac. Brute force.

...

Šef je bio gnjavator. Moje gađenje pri pomisli na njega bilo je proporcionalno mojim prekovremenim satima i obrnuto proporcionalno plaći. Uvijek je trebalo napraviti tri para cipela više. Napravilo se, ali nije se isplatilo. Barem meni. Vrijeme je za promjenu. Ipak odlučio sam pokušati još nešto prije nego definitivno odem. Ništa, ispljunut ću mu sve što mislim pa kako bude. Ionako sam mislio otići.
...

Zanimljivo je što se otvorio kralj i veselo se šepurio na početku nove kolone. Njegovi sljedbenici oslobađali su redom kartu za kartom, i izgledalo je da će sve završiti uspješno. I onda je sve stalo. Još pet zatvorenih karata, i blokirani as. Uh! Ipak, bila je ovo dobra serija.

- Triksi, evo, prilično 'naglo' smo stigli do kraja, kao muhe bez glave. Možda više i nema rješenja.
- Ja sam svoje napravio, vama mudracima ostavljam završnicu. - ponosno se pohvalio Triksi. Da, malo je digao nos, skoro neprimjetno.

Ne znam je li bilo zbog umora ili čega drugog, partija mi je izgledala završeno. Izgubljeno. U jednom trenutku, kada sam pokrenuo ruku u onaj poznati nervozni zamah skupljanja špila, Dobli je spasio situaciju...

- Stani!!! Ovo nije uobičajeno, ali vratiš li sedmicu s pikovog kupa , moći ćeš na njega spremiti crvenu šesticu i eto asa... kako to nisam odmah vidio...?

Zaista, malo nekonvencionalnog razmišljanja uvijek dobro dođe. Rijetko se vraćaju karte s već izgrađenog kupa u boji pa nikad ni ne razmišljam o tome. Ali to je bio taj potez! Jedan, dva, tri, četiri, pet... i karte su se posložile u kompletnu pobjedu. Ah, napokon. Prva dobijena.

...

Šef je tog jutra bio loše raspoložen. Dodatna nepoznanica u mojoj jednadžbi. Odlučio sam se za 'brute force'

- Gazda, imate li minutu?
- Nemam!
- Svejedno, mogu li dobiti knjižicu? Nisam zadovoljan vašim radom, dajem vam otkaz.

Ova je rečenica dvosmislena. Ali on je shvatio baš kako sam je ja zamislio.

- Ti MENI daješ otkaz? Pa ne radim ja kod tebe već ti kod mene.
- Aha, točno, ja VAMA dajem otkaz. Svoje ću vrijeme i znanje prodati nekome drugome za bolju cijenu. Molim, nemojmo komplicirati, spreman sam odmah... sad!

Tko zna je li to bilo pametno ali jednostavno sam htio dodatno pokvariti to njegovo loše raspoloženje. Gad jedan! No, čovjek je očito prešao preko ruba. Razmekšao se ali me i dalje osorno gledao. On je naime gazda.

- Pa, mislim da bismo trebali razgovarati. Ideš mi na živce ali priznajem da bih rado čuo razloge tvog neozbiljnog ponašanja.

Osjetio sam kako mi se ego napuhava. Jer on je gazda. ozbiljan gazda.

- Rasturi ga! - reče Triksi.
- Dobio si priliku koju si tražio, ne nagli! - pobuni se Dobli.

Dogovorili smo se za iduće jutro. Danas ću igrati taktički. Rekao sam da imam slab učinak jer sam premoren, dao sam par ideja koje će doprinijeti prometu firme, zatražio da ponovo provjeri kalkulaciju moje plaće i pitao ga želi li kopiju liste mojih radnih sati jer mi se čini da sam je zaboravio predati (a nisam).
Sve ponuđeno je prošlo glatko: u kalkulaciji je pronašao grešku 'glupe službenice na plaćama', lagano me ukorio zbog zaboravljanja dostave mojih prekovremenih sati, predložio mi je da uzmem par dana godišnjeg i da se odmorim i upitao me bih li htio biti voditelj projekata koje sam mu predložio. Dostojanstveno se izvukao. Igra je bila otvorena, i znali smo poteze unaprijed. Ja sam bio zatvoreni as, i bez mene partija bi bila izgubljena i za njega.

...

Četiri uredno složena kupa po bojama izgledali su sjajno. Odlična pobjeda, odlično odigrano. Primjećujem da taktika puno doprinosi na putu do konačnog rješenja. Ipak ponekad je sve što imam intuicija. Ona je savršena veza između dva dosadna događaja i puno promišljanja. Što sam odlučio? Uvijek radim prema intuiciji jer ona se uvijek javlja prva i ponekad mi kaže - da bih trebao razmisliti.

Ne sumnjam da Triksi misli da je to glupo.