Avanture u kuhinji i šire https://blog.dnevnik.hr/gurwoman
srijeda, 27.09.2006.
Povratak kuhače
Ćušpajz. Ta životna metafora, to najdemokratičnije jelo, to jedinstvo obilja, taj omraženi ručak svakog djeteta, ta tabu tema snobovskih restorana, taj izazov svakoj domaćici (pogotovo kad partner u novu zajednicu unese nasljeđe maminog ćušpajza)...
Naoko jednostavan, ali, brate mili, iza svakog dobrog ćušpajza stoje desetine bljutavih bućkuriša i gorke suze te još gorče psovke mlade kuharice.
Skupilo se svega po friđu pa sam išla raditi ćušpajz da budem mirna 3 dana. Trebao je to biti remek-ćušpajz: dominantne mahune, zatim mrkvica, celer, kelj, krumpir, paradajz, češnjovke, feferon, začini. No malo sam se zanijela pa je ispao meksički ćušpajz smrt. Za rigat vatru kak je ljut. Al kad se ublaži vrhnjem i malo odstoji, sasvim je jestiv.
I tako, još uvijek čekam ćušpajz svog života.
A za večeru sam nas počastila pečenim srdelama, uz paradajz, luk i plavac. Na slici se vidi trojstvo plavac-srdele-lonac ćušpajza u prikrajku. Ne mogu nahvaliti srdele i njihovo postojanje. 6 kn po osobi! Predivnu večeru završismo pomno čuvanom i željno iščekivanom hrgom marcipana iz Leonidasa. Što reći više?
Tko misli da je ovaj post bio nepotreban, neka to misli i dalje.
