ponedjeljak, 14.05.2007.

Novi učenici

«Norah…» započela je Dora. «Norah i Nathan su prekinuli.» rekla je s uzdahom. Haley me zbunjeno pogledala. Na Laninom licu se vidjela začuđenost. No ni jedna nije ništa rekla. Ja sam ustala, umila se i ponovo stavila šminku. Nisam mogla biti tužna, nisam htjela do one zbog mene budu loše volje. Da moraju kroz sve to prolaziti sa mnom.
«Norah, meni je žao…» reče Lana i zagrli me. Nakon nje Haley učini isto.
«Cure, što je bilo bilo je», blago sam se osmjehnula, «Dora će vam već ispričati, jer ja baš nemam volje za to.»
«It's ok.» nasmiješila se Haley.
«Anyway, ima jedna dobra vijest.» reče Lana i onaj početni osmijeh joj se vrati na lice. «Dobile smo dva nova učenika, i oboje su jaaaakooooo…»
«Što?» prekine je Dora začuđeno.
«Jako zgodni.» dovrši Lana.
«Ma ne to», nastavi Dora, «sad su došli? Još 3 tjedna do kraja godine! U ponedjeljak pišemo završne!»
Haley se poveseli: «To ćeš morati pitati njih! Sad je razvrstavanje. Ja idem-onaj crni je baš zgodan, a na mojoj je godini… samo da ne bude Slytherin!»
«Idemo sve?» upitam.
«Može!» kaže Lana.
Kad smo se spustile u društvenu Alan mi je prišao.
«Imaš minutu?» upitao je.
«Idite vi, cure! Ja ću već doći!» viknem i sjednem pored njega.
«Reci?» upitam ga. On me pogleda ispod oka.
«Kaj je bilo ono s Nathanom?» govorio je polagano i tiho, kao da je uvjeren da tako manje boli. Ja se samo kiselo osmjehnem.
«Pa, vidio si i sam, nije baš da je bilo suptilno…prekinuli smo.» nastavim s uzdahom.
«Zbog one gluposti?» smireno će on.
«Zbog one gluposti. I zbog drugih stvari. Više me ne voli.» rekla sam kao da je to najjednostavnija stvar na svijetu.
«Nije to rekao.» upitno me pogleda.
«It doesan't matter anymore…»
«It does matters.» tupi on po svom.
«We will see, it's up to him to decide, nisam samo ja kriva, znaš…» kažem polako i ustanem.
«Norah!» poviče.
«Da?» okrenem se.
«Na tvojoj sam strani», reče on, «samo ga nemoj shvaćati tako doslovno.»
«Ako si na mojoj strani, onda moraš biti uz mene.» značajno ga pogledam.
«Pa mogu mu barem reći da…» nastavi on.
«Ne smiješ mu ništa reći.» oštro ga pogledam.
«Ali»
«Nema ali.» okrenem se i krenem prema Velikoj Dvorani. Kad sam došla tamo jedva sam se nekako progurala do cura. Sjela sam između Lane i Dore koje su mi čuvale mjesto. Bila sam poprilično uvjerena da dvorana nije bila ovako puna još od prvog dana škole.
«Što je htio?» upitala me Lana.
«Brine se za mene….» rekla sam i upitno pogledala prema učiteljskom stolu.
«A gdje nam je omiljeni Snape?» upitala sam.
«Navodno na nekom tajnom zadatku za Red, ali psst…» šapnula mi je Dora.
«Ah, da, on je dobar…zaboravih…» uzdahnem. Ona se osmjehne.
«A kaj se ceriš?» pitam ja i izbeljim joj se.
«Vidim da nam se vraća stara Norica…»
«Nora-Fora!» uzviknem i nas dvije prasnemo u smijeh. Na to se iza nas stvori Lucas.
«Prefekti! Mislim da imamo slučaj dvoje opijenih maloljetnica!» uzvikne prema Ronu i Hermioni.
«Daj začepi!» viknemo Dora i ja i počnemo ga udarati.
«Aaaa…neee… čudovišta napadaju!»
«Čudovište ti je cura!» dobaci mu Dora i mi nastavimo buljiti u vrata očekujući nove učenike. I tu su bili. Jedan za drugim ušli su u Veliku dvoranu. Prvo plavi, a za njim crni dečko. Bili su otprilike iste visine. Prvi možda malo viši. Njegova pojava je bila nekako čudna. Bio je tajanstven, neshvaćen, a opet, na licu mu nije bilo tuge. Imao je srednje dugu plavu kosu i velike plave oči. Bio je odjeven mračno. Na nogama je imao marte i crne kožne hlače. Nekakav kožnjak s uzdignutom kragnom lepršao je oko njega, dugačak skoro do poda.
«A ja sam mislila da je zima prošla…» šapnula sam Lani koja se samo blago osmjehnula.
Sad sam bolje promotrila drugog dečka. Imao je, po mojoj procjeni 15 godina. Bio je mrvicu niži od plavog (ili je to možda bilo zbog marta?) i izgledao je puno…običnije. Imao je kratku crnu kosu i plave oči. Bio je jako lijepo građen, kao neki sportaš i imao je široka ramena. Nakon kratkog govora koji je Dumbledore posvetio dečkima u znak dobrodošlice, prvi dečko, koji se zvao Stacy Peralta, dospio je u Gryffindor. Svi smo ustali i bučno zapljeskali, no on se samo sramežljivo smiješio. Sjeo je na rub stola, prilično daleko od nas. Sada je na redu bio Johnny, prezime mu nisam uspjela čuti, koji je na Haleyno opće veselje također postao pripadnik Gryffindora. On je sjeo do prvog dečka i zajedno su večerali. Cijele večeri nitko nije skidao oči s novopridošlica. Kad smo došli u društvenu, oni su već bili tamo, i na moje veliko iznnađenje razgovarali su s Alanom. Lana, Haley, Dora i ja smo im prišle i pozdravile.
«Bi li bio tako drag da nas upoznaš?» upitala sam Alana.
«Cure, ovo su Stacy i Johnny.» rekao je. «Dečki, ovo su Norah», na što sam ja klimnula glavom, «Dora», ona se rukovala sa svakim od njih, «Haley», sa svojim malim naklonom, «i Lana» onaj njen osmjeh od uha do uha.
«Drago mi je. Ali bojim se da Stacy i ja idemo spavati jer smo večeras proletjeli nekoliko vremenskih zona. Nadam se da ćemo se sutra malo više družiti» rekao je i poželio nam laku noć.
«Laku noć.» Stacy se blago osmjehnuo i krenuo za svojim prijateljem.
«E ja više nemam zašto ostati! Sutra počinju ČAS-ovi. Laku noć!» rekla je Haley i pošla u spavaonicu. Tako se društvo pomalo razišlo dok napokon Lana, Dora i ja nismo legle.
«Stacy, pomalo je čudan, zar ne?» upitala je Lana kad smo već legle.
«Možda, ali tebi se sviđa i takav.» mudro je zaključila Dora. Ja sam se samo nasmijala zajedno s njom,
«Joj daj začepite!» prošaptala je Lana razdragano. Nakon još nekoliko minuta šuškanja zaspala sam.

ovaj post je posvćen Lani...ljube volim te, i nikad, nikad te neću zaboraviti...

p.s. Žao mi je kaj nisam dugo pisala. Ne znam zakaj, al imam ideju koju nikako ne mogu staviti na papir i totalno sam zablokirala, žao mi je. Ne prestajem pisat nego možda dulje vrijeme opet neće biti posta...
Za sve koji su čitali Marca poručujem da je nedavno napisao novi post pa me zamolio da vam to kažem, kao i činjenicu da će i dalje pisati. Sve vas puno voli i pozdravlja, i nada se da ste zadovoljni s postom, vaša

Norah

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.