|
Ovo mjesto. Razočaran sam u sebe. To sam mnogo puta ovdje napisao. Mnogo i razmišljam o sebi i svojim postupcima pa zato i jesam nezadovoljan sobom. A ne bih trebao biti. Proveo sam šest godina gradeći nešto i dostigao cilj. Ali to me nije toliko usrećilo kao što me rastužilo nešto što sam gradio godinu dana. A u tome nisam uspio.
I zato sam loš! Ne mogu vjerovati da sam tako jadan i bez veze da mi se to moglo dogoditi! Da ne napišem niti reda o najvećoj stvari u životu do sada. I zato sam ljut na sebe! I nezadovoljan, a nemam razloga biti. Sva sreća da ima netko tko će biti ponosan na mene kad već ja nisam.
Komad papira koji će me odvesti na dobar put. Nadam se. Vidjet ćemo. Nisam se iznenadio jer sam to i očekivao. Možda se zato i ne radujem previše. Sve je bilo tako očito. Kao i ono drugo u stvari.
Pa zašto sam onda iznenađen? E, da imam odgovore ne bih izgledao ovako izgubljen. Ne bih se osjećao upravo suprotno od onoga kao što je logično. Malo je toga ovdje bilo logično.
U svakom slučaju, hura za mene!! I za sada i za budućnost. Nema straha! Svega ostalog ima. I boli i tuge i osmjeha ponekad. I ja kao i Toni umirem sto puta dnevno, ali se i rađam iznova. Svega ima. Ali straha ne!
Vidimo se na vrhu.
|