| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Sjećam se kad sam dobila svoju prvu ploču. Bilo mi je nekih 12ak godina, i vraćali smo se s mora - mama, tata, seka i ja. Odmaranje u Metkovićima i obilazak robne kuće bio je obavezan svake godine pri povratku. E upravo u toj robnoj kući ja sam dobila svoju prvu ploču. Ne znam kako sam dočekala da se vratimo kući da je odslušam i da se pohvalim svima. A ploča je bila Vanilla Ice - Ice, Ice, Baby. Znam, znam, Vanilla Ice… Ali imala sam samo 12 godina, on je bio sladak, ta se pjesma na sve strane vrtila … Bila je to jedina ploča koju sam ikad kupila.(Slušala sam je nekoliko puta i onda je završila na dnu ispod svih ostalih) A sve ostale sam dobila od raznih ljudi. Oni si ih davali meni kad su odlazili, i moja kolekcija se tako povećavala. Kad sam ja krenula nisam ih nikome dala. Ostale su pored "linije" da skupiljaju prašinu jer ih nikad niko osim mene nije slusao. Mama ih je zvala mojom "psihodeličnom" muzikom. (To bi uglavnom rekla kad bi pustila Doorse ili Deep Purple). Mama mi kaže da su te ploče i sad žive i zdrave, koliko god ploče od 20ak ili više godina mogu biti. Ja ih već više od 7 godina nisam vidjela, a više od 8-9 nisam ni slušala. Tad sam se prebacila na cd-ove. Sad imam ogromnu kolekciju cd-ova, a ni njih nisam slušala vec jedno 2 godine. Pojavili su se mp3 files i ja sam dobila iPod-a. Jedan od najbojih rođendanskih poklona (onih materijalnih). Kupio mi ga je dragi jer je znao koliko ga želim iako sam mu milion puta rekla da ga ne kupije jer je preskup. Ali on je želio da me obraduje, i uspjelo mu je - krenule su mi suze, ali one od sreće. Trebalo mi je nekoliko dana da prebacim na njega svu muziku sa cd-ova, ali zato sad imam u jednom malom komadu plastike, metala i mašte sve moje omiljene pjesme i jos više. Na njemu ima dovoljno mjesta za adrese svih mojih prijatelja, liriske svih pjesam, solitaire, i jos puno, puno toga. A zamisli kad bi sve to morala negdje ponjeti u ne-digitalnom formatu! Koliko se toga promijeni za samo 10 godina. Yahoo! se pojavio prije 10 godina. Tad skoro da nisam znala ni šta je to internet, a vidi me sad. Surfam svaki dan, bez emejla ne znam šta bi, posao mi je da buljim u ekran, dizajniram i pišem code. Uopšte nisam mogla ovako nešto ni da zamislim kad su moji prijatelji odlazili i ostavljali mi svoje ploče na čuvanje. |