24
subota
prosinac
2011
"A je to"...ilitiga pripreme za Badnju večer
Najprin su riknile svićice.
Kad san otkrila u čemu je kvaka,malo san oguljela žičice i vlastoručno zatvorila strujni krug.
Ondak ij je polak zasvjetljelo, a polak je odlučilo ostat krepano.
Ondak je nasta kratki spoj i sve su odlučile krepat.E to je bija mrak!
Valjalo je po mrčini probauljat i nać sklopku.Ondak san se prosvitlila.
Nakon prosvitlijenje vajalo je učinit koji kolač.
Ondak je riknila vaga.
Odletija feder.Srićon je bilo svjetla pa san ga mogla nać,al ga se nije moglo utirat natrag.
Do pronalaska kutije s alatom prošla je cila školska ura.
Znan ja da je u špajzi,al je tribalo iskopat,jer je u špajzu spremljeno sve što bi nam keruša mogla izglođat.
Nakon dejstvovanja s križnim šrafcigerom,vaga je rastavljena na proste činioce.Sklopit će je u Koreji.
Dok je čikara i kućarina ne triba meni vage.
Čokoladna glazura se pretvorila u neku lipljivu smjesu,pa se onda bokun stvrdnula.
Prekrižila san u riceti:preliti po kolaču i dodata:naribati.
Umisto pola masla,stavila san cili,nek se nađe.
Kad se naribana glazura oladila,pojavile su se bile fleke.
(Savit domaćicama:maščoba se dade pošadon pažljivo sastrugati).
I na koncu je kolač bija gotov.
Nije baš nešto izgleda,al su dica rekla da je jestiv.
Pa kako i ne bi kad su svi dobri sastojci unutra.
P.S.Teću s bakalarom nisan mogla dobro protrest.Ni nakon nekoliko pokušaja.
Ondak san morala upotrijebit štapni mikser.
I tako je štapni mixer spasija stvar.Nega.
Na dobro Van došli Blagdani!
komentiraj (8) * ispiši * #
10
subota
prosinac
2011
Kako se prosvitlit u 7 dana (ako imaš sriće )
Dosta je bilo bauljanja u mraku!
Odlučila san se za prosvjetiteljsko djelovanje i to namah.Dosta je bilo čekanja.I mračine.
I keruša se s time složila.Čin san ušla u kuću.
Jerbo san joj bidnoj stala na rep (slućajno),a ondak zapela priko gromilice starih novina i prsimice se zaletila u vrata od tinela.Ka san se obila ka o šponde i glavon pozdravila ormarić,odlućila san sekundarno prominit žarulju koje je krepucnila u hodniku nesičansekad.
I unit svitlo u svoj život.
Za prosvjetiteljsko djelovanje valjalo je napravit određene pripreme.
Najprin matematičke.Ondak visinske.Na koncu akrobacke.
Odoka san izraćunala da mi jedna katriga neće bit dovojna.
Perilicu ne mogu dogurat u hodnik.
Bančić nemam,znaći ostaju mi moćo kanta i teće.
Nakon statićkih proračuna odlućila san se za varijantu katriga+moćo.
E ondak je tribalo pokazat akrobacke sposobnosti.
Najprvo san se malkice razgibala,da zagrijen mišiće.Napravila san i par vježbi disanja i malkice odmeditirala,tek toliko da iman situaciju pod kontrolom.
Ondak je počelo uspinjanje.
Taman san balansirala livo-desno misleći kako san dosegla vrhunac,kad ono-ćorak!Usfalilo par centimetara.
Nemoš dovatit plafonjeru.Kvraguc.Loš proraćun.
Valjalo je posegnut za kakvon tećon.
Dok san se bavila arheologijon po ormarin za pronač odgovarajuću,mislila san se kako se blage Stipi Božiću.
Em se zna pentrat,em uvik ima pri ruci kakvu šerpu.Meni bi sad dobro došla jedna od 1,90x 35x 95 (ovi sridnji broj se odnosi na godine).
Kako nije bilo ni Stipe,ni šerpe u blizini,a ni odgovarajuće teće na vidiku (jerbo san sve kazane iz dote razdilila,u znak protesta kad san se razvinčala) nisan znala štaću.
E,onda san se malo snervala i išla nać štagod slatkog u frižider.
A kad tamo,između ostalog-teća.
Srića da mi je pa cukar,jer se ne bi sitila gledat u frižider.
Teću je vajalo ispraznit i oprat,jer je u njoj bilo spize od nekidan,a da ne konpliciran sa pritakanjem,sudin i pranjem (a i jer spizu ne vaja bacat),usput san ručala.
Nakon ručka san se malo mislila bi li zeru ubila oko,al san ipak odustala,jer me je čeka posal.Pa san prionila.
Dakle:katriga,moćo-kanta i teća.Parilo mi se skroz dobro.
Al za svaki slučaj dometnila san na vrj još i jednu knjigu o samopomoći.
Od viška glava ne boli.
Dok san se tako divila nastaloj instalaciji,palo mi je napamet:ebt-e,a šta ako nešta pođe po zlu,pa se nedajbože srondan il me tresne struja?
A u Pene Bonaćiča,dok bi me kogod naša,mogla bi umrit od iskrvarenja,gladi,a i keruša bi me mogla oglođat.
Bokun san promišljala bil tribala najprin obavijestit obitelj i užu rodbinu o namjeri minjanja žarulje?
Nisan baš bila sigurna kako bi me doživili,pa san odlućila rizikirat i ništa jin ne govorit.
Al za svaki slučaj isto san se odlućila malkice pripremit (nedajbože nezgode,al nemoš na hitnu smrdljiv).
Valja barenko oplahnit pauzuha,saprat noge i obuč ćiste mudante.
A ondak san sinjala da bi i pete valjalo bokun sastrugat,a možebitno i nožne nokte ostrić i uredit ( za nedajbože da slomijen nogu).
Ondak san išla nazvat kozmetički salon i dogovorit s pedikerkon da kad bi ona najprin bila slobodna,jerbo je stvar vrlo hitna,i ako san kućanica nisan baš tolika oćajnica,pa ako već moran u bolnicu sa slomivenon nogon,nemoran i sa zadebljalin petan.
Ondak je ona meni rekla da je sve zauzeto sljedečih sedan dana,a da ona nije obučena za situacije sa slomivenin nogama i da joj šefica nije tu,nega je išla u frizera napravit pramenove.
Ondak san ja njoj rekla da ču in tužit salon Ministarstvu zdravstva,jer uredno plaćan zdravstveno i dopunsko i jel ona ikad čula za ono:humanost na djelu?
I da mi nisu slomivene obe noge,nego možebitno samo jedna,a možda nije ni ta jedna,nego će bit samo iščašena.
E,onda je njoj uletija totalni plavitis od nekuženja i stalno je govorila da njojzi ništa nije jasno.I da se javin kad dođe šefica.
A ondak san vidila s kin iman posla i da se toj neda ništa objasnit,pa san joj samo rekla: U kua vi i vaš salon i vaša šefica! Kobogda joj frizer zasra glavu!
Zbog nje i njenih pramenova ja ne mogu prominit žarulju sljedećih sedan dana!
I spustila jon slušalicu.
komentiraj (9) * ispiši * #
06
utorak
prosinac
2011
VRIME JE OD PROMINA...
Danas je novi dan.
Okrenilo je na južinu.Dobro je.
Vrime je od promina.
Već san ih najavila čeljadi u kući.
Više neću kuvat fažol ponediljkon i sridon,nego utorkon i četvrtkon.
Petkon se više neće frigat srdele ,nego će se jist sardina iz konzerve.
(Nediljon i ponediljkon će doduše ostat devini dani,jerbo grbice punimo nediljon kod matere na obidu).
Sridon je tradicionalni lovački ručak.Ko šta ulovi po frižideru.
Koltrine iz tinela,pribacit ću u dičinju sobu i obrnuto.
Franzete više neću nosit uravno,nego ću ih bacat bokun ustranu.
Prominit ću lak na noktima.
Minus na tekućem prominit ću za štednju u Credo-banci.
Prominit ću izgorenu žarulju u kondutu.
Prominit ću mob. operatera.
Ostalo ću minjat u hodu (u to ime valjalo bi prominit i šjole na postolama).
Dobro je…
Ja san započela s prominama,a za ostalo se valja strpit…
komentiraj (13) * ispiši * #
03
subota
prosinac
2011
PLAN ZA U NEDILJU 4.12.2011.
1.Okupit čeljad
2.Oprat labrnje i povadit krmelje,bokun se počešljat
3.Obuč čistu robu (ne zaboravit prominit bičve i mudante)
4.Otić u crkvu na grupnu ispovid i pričest
5.Vratit čeljad doma
6.Samostalno otić u izbornu jedinicu (ponit osobnu i kemijsku)
7.Zaokružit (provjerit !)
8.Samostalno se vratit doma
9.Odvest čeljad na ručak u Mekdonaldsa il na ćevape.(Ma, nek se vesele.
Nisu svaki dan izbori).
10.Isključit teve i radijo.Meditirat.Ooommmmm.
komentiraj (5) * ispiši * #
02
petak
prosinac
2011
FAŽOL NAŠ SVAGDAŠNJI...
Pita mene moj sin jedinac da oćemo li imat svečani obid za u nedilju?
Ka nije još Božić,nije ni neki rođendan, al ipak je prigoda za svečani obid.
Ofkorz kažen ja,već san ga počela pripremat.
Jupiiii,dreči sin jedinac,a šta će bit?
A šta bi ti tija,pitan ga ja u blagoizbornoblagdanskom duhu?
Ajme,ja bi neštoooo,neštoooo!Nešto lipooo!
Vas mi je dite bilo neodlučno,prosto mi ga je bilo žaj.Skakuta je po kući,klima glavušon i počeja nabrajat...
Ondak san ga morala ustavit i uputit u neke stvarčice.
Nu, sine moj jedini ,stalno grintaš kako san ti više dosadila po kući s pričon o izborima,a ti se ne moš odlučit šta bi tija jedan dan za ručak.
Zamisli kako je meni...Ja se sad moran mislit šta ćemo slijedeće četiri godine imat za obid?
Malo je sta,pa me je gleda.Nisan baš bila sigurna jel me skonta?
Nisan ni ja baš bila sigurna jesan li skontala samu sebe,al mi je nekako dobro zvučalo.
Parila san si ka neka intelektualizirana mater i hauzvajfica (baratan ja i englenskin po potribi).
Onda san mu tila olakšat i rekla san mu da može birat oće li fažol za svečani obid il važola.A može i graja.Il pasulja. ( To san san ka tila ostavit lingvistički dojam na dite,kad me je već krenilo...)
Onda me je pogleda ka da san malo berlava.
Reka je najprvo,ka da al ne znan da on ne voli fažol i da kakvi je to svečani obid,kad je fažol bija i prikjučer.
I da kakva mu je to mogućnost od izbora kad je fažol-fažol,kako god ga mi doma zvali.
Malo san stala,pa se počela mislit bil ga stavila u kategoriju pod :
a) pametne dice kojoj ne možeš tek tako zamazat oči
b) nezahvalnog diteta koje samo izvoljeva
Odlučila san se za varijantu: c) razno
i rekla mu da će dobit po ćiverici i da mu je bolje da muči.
Jerbo, fažol namačen već dva dana.
Ondak san se malko pripala da mu ne ugrožavan dičinja prava,pa da me ne zazovu s kakvog hrabrog ,plavog i ostalih telefona...
Pa san mu lipo i sa smješkom rekla:U demokrackon blagdanskoizbornom ozračju moš birat: oš paštafažol, il fažol s kiselin kupuson.
A s obziron da je svečani obid bit će i kobasa.
Još san ga pojubila i pomazila po ćiverici.
Aleluja.
komentiraj (8) * ispiši * #
