Još jedna večer uz glazbenu produkciju, još jedan hit u nizu uspješnica. Uz dobar čaj, razmišljam o mogućem imenu za stvar. Puštam je od početka i zaklopljenih očiju vizualiziram situaciju.

Lebdim u svemiru, negdje između venere i merkura, ali ipak blago privučen venerinom gravitacijom. Na moje opće čuđenje i odu-ševljenje, pored mene simpatična djevojka, zrela kao jabuka pred berbu, crvenih obraza i oblih grudi. Nasmijala mi se i počela priču. Dugo je pričala, a ja sam je slušao, i pratio s odu-ševljenjem, kimajući glavom. Žena kao žena, ne zna da je ništa ne čujem, jer je vakum neadekvatan medij za širenje zvučnih valova. Sviđa mi se šta čujem, volim tihe žene. Počinjem cjeniti vakum kao medij, svemir je dobra stvar. Namignuo sam joj desnim okom. Krivo je to protumačila kao poziv na erotsko druženje, ali mene nije bilo briga. Rekla mi je da sam sexy, ali nisam čuo. Svemirska prašina upala mi u oči, pa sam ih zaklopio. Osjetio sam kako mi otkopčava šlic, i blajv je počeo. Odličan je, jako sam se začudio njenim kvalitetama. Protrljao sam oči i otvorio ih, imao sam šta za vidit. Žena se naguzila i zvala me da navalim, pravio sam se da ne čujem. Ali tko mi onda upravo blajva? Odgovor se nametnuo sam kad sam pogledao prema dolje: Nitko! Brzopleto sam definirao fenomen: Ako izvadiš kitu u vakumu, kita automatski biva popušena, bez potrebe za partnerom. Heureka! Odgurnuo sam ženu nogom, nastavila se gibati jednoliko pravocrtno od mene, prema merkuru. Viknula mi je da sam idiot, ali nisam je čuo, nije me bilo briga. Ah, ta ljubav!

Stvar sam nazvao "jebanje u vakumu". Dobra stvar, bit će hit.

Pašnjaci u dolini Neretve, 20.07.1993, 21:00

Ležao sam na boku, polako se daveći janjećom lopaticom,
ostajao sam bez zraka, bez nade za bolje sutra, malen pod
zvijezdama, jaukom rušeći kule tišine. Ja i moj vjerni pas,
Mrva, međimurski gonič. Vidio je da nešto nije uredu, kao da
je znao i glumio svoje reakcije, meškoljio se, par puta je
podmuklo zalajao, stražnjom nogom se počeškao ispod brade,
ali ne kao inače. Čuvši jadikovku, čemer i jad, tu se
pojavio pastir obližnjeg stada mošusnih goveda. U njegovim
očima sam vidio strah, požudu i pohlepu. On i Mrva su se
gledali, dok sam ja polako i sigurno u nedostatku zraka
gubio svijest. Izdao me moj vjerni Mrva, o gorka izdajo
najvjernijeg mi prijatelja, otvori se zemljo i progutaj moje
izdano tijelo. Mrva i pastir nestali su u šumi, uz zvuke
usne harmonike. Tupom kosom, Smrt me udari po glavi. Sad sam
mrtav. Znao sam da Mrva voli mošus, ali da ga toliko voli,
to nisam.

Povratak u prošlost. Prijelomni trenutci. Izvadak iz dnevnika. 20.04.2003.

Dragi dnevniče, u školi me zadirkuju. Rekli su mi da su mi brkovi pubertetski. Rekli su mi da uvjek nosim istu kariranu košulju koja smrdi po znoju. Rekli su mi da mogu piti kavu iz mojih naočala, i da im idem na kurac. Što ja mogu kad imam veliku dioptriju. Nisam se suzdržavao, pustio sam suzu. Suzu radosnicu. Nešto me u njihovim riječima dirnulo. Nisam siguran što. Ono nešto. Prišla mi je najzgodnija cura u razredu, i stala meni u obranu. Nije bilo za očekivati. Rekla mi je, evo ti matematika i kemija, pa mi riješi do sutra zadaću, baš si srce. Mislim da joj se sviđam. Rekao sam, dobro. Baš bi nam bilo dobro u mom laboratoriju, pored kuhala sa azbestnom mrežicom. Pozvao sam je. Rekao sam, dođi kod mene u subotu, pa ću ti pokazat kemiju i malo matematike. Čudno me pogledala, s onim nečim u očima. Pristala je.

Došao je i taj dan. Subota. Zapalio sam cigaretu, držeći je u desnoj ruci dok sam lijevom nestrpljivo gladio i mrsio zulufe. Zvono laboratorija se oglasilo, znao sam tko je to. Bio sam 100 posto siguran. Mirno sam izgasio firewall i ukucao sigurnosni kod na numpad-u pored vrata. To je bila ona, ona koju sam čekao. Posjeo sam je nasuprot sebe. Između nas, na stolu bile su 4 epruvete, 3 tikvice, plinsko kuhalo i vrećica modre galice. Pitao sam je, dali i ona osjeća kemiju između nas, ono nešto. Odgovorila je potvrdno, kocka je pala, ili na latinskom, la kocka est pala. Pomogla mi je da skinem hlače. Pomogla mi je da naciljam. Nisam imao naočale pa ne vidim dobro, šteta. Dugo sam joj pokazivao kemiju, mislim da je shvatila. Svidjela joj se kemija. Rekla mi je da nije očekivala takvo gostoprimstvo, dok smo pili kavu sjedeći jedno nasuprot drugome. Stavio sam naočale. Između nas, na stolu bilo je polomljenog stakla i razbacane modre galice. Milo me gledala. Znao sam što želi. Želi da joj pokažem i matematiku. Bio sam iscrpljen, pa sam joj šapnuo na uho, integral od dx je x + C, gdje je C konstanta. Nasmješila se i ustala. Guzica joj je bila modra, što od mene, što od modre galice. Pomogao sam joj da obuče suknju, i pokazao joj vrata. Popila je kavu, otišla je ko kauboj. Imala je ono nešto. Imala je moje ono nešto. Imala je moje ono nešto u ustima, duboko. Svidjelo joj se. Ah, ta ljubav.