Još jedna večer uz glazbenu produkciju, još jedan hit u nizu uspješnica. Uz dobar čaj, razmišljam o mogućem imenu za stvar. Puštam je od početka i zaklopljenih očiju vizualiziram situaciju.

Lebdim u svemiru, negdje između venere i merkura, ali ipak blago privučen venerinom gravitacijom. Na moje opće čuđenje i odu-ševljenje, pored mene simpatična djevojka, zrela kao jabuka pred berbu, crvenih obraza i oblih grudi. Nasmijala mi se i počela priču. Dugo je pričala, a ja sam je slušao, i pratio s odu-ševljenjem, kimajući glavom. Žena kao žena, ne zna da je ništa ne čujem, jer je vakum neadekvatan medij za širenje zvučnih valova. Sviđa mi se šta čujem, volim tihe žene. Počinjem cjeniti vakum kao medij, svemir je dobra stvar. Namignuo sam joj desnim okom. Krivo je to protumačila kao poziv na erotsko druženje, ali mene nije bilo briga. Rekla mi je da sam sexy, ali nisam čuo. Svemirska prašina upala mi u oči, pa sam ih zaklopio. Osjetio sam kako mi otkopčava šlic, i blajv je počeo. Odličan je, jako sam se začudio njenim kvalitetama. Protrljao sam oči i otvorio ih, imao sam šta za vidit. Žena se naguzila i zvala me da navalim, pravio sam se da ne čujem. Ali tko mi onda upravo blajva? Odgovor se nametnuo sam kad sam pogledao prema dolje: Nitko! Brzopleto sam definirao fenomen: Ako izvadiš kitu u vakumu, kita automatski biva popušena, bez potrebe za partnerom. Heureka! Odgurnuo sam ženu nogom, nastavila se gibati jednoliko pravocrtno od mene, prema merkuru. Viknula mi je da sam idiot, ali nisam je čuo, nije me bilo briga. Ah, ta ljubav!

Stvar sam nazvao "jebanje u vakumu". Dobra stvar, bit će hit.