ZLATNA KOCIJA I PORCELANSKA VAZA
|
Njene mindjuse ostale su na stolu posle jedne uobicajeno duge noci. Ne, ne, nije to ono sto bi se moglo pomisliti. Savim slucajno ih je skinula, a zaboravila ih je zbog obuzetoscu mislima iz prethodne noci, jer pred zoru sve je kosmarnije, slozenije. Dva srebrna ukrasa sad krase moju kutijicu i inspirisu me za ovaj osvrt na tu noc. Docekala me je osmehom i redovnim pitanjem:”a sta ima novo”? U prvim satima vodio se uobicajen, najuopsteniji moguci razgovor o svim temama ovoga sveta. Malo je razgovarala sa koleginicom o slaganju horoskopskih znakova, njenog i jos nekih da bi najvise paznje posvetila pitanjima o mom znaku, profilu takve osobe. Pazljivo slusala, uklapala to sa onim sto zna i sto ne zna o meni, sagledavala kroz taj opis sta od toga vazi za mene i koliko bi to moglo imati prakticne vaznosti. Mada je na kraju zakljucila da sve to i nije toliko bitno, jer je vec donela neki svoj sud u glavnim crtama. Nakon toga, doneo sam joj nesto slano sa sirom, nesto slatko, jer posle slanog red je da se slatkim zavrsi. Kao prilog sam joj posluzio izuzetnu vrstu “flamanskog sira” od mleka sa geografskim poreklom, sa uvek zelenih belgijskih pasnjaka (hehe, salim se, nas pirotski je bio, ali romanticnije zvuci). Na moju zabrinutost za pojacanim apetitom i pitanje; da li joj se jede nesto specificno kao krastavcici, jagode ili lubenica, to je obrazlozila “onim danima” koji se javljaju svakog meseca u zivotu zena. Laknulo mi je! Navodila mi je sve simptome, rekla kako je bila citav dan nervozna, depresivna, sklona svadji a onda je dosla i videla mene, sto je bilo jednako uzimanju nakvalitetnijeg umirujuceg sredstva. Pa naravno, ja i treba da budem tvoj prirodni sedativ u takvim trenucima razdrazljivosti, tvoj adrenalin kad padnes u depresiju! To je svrha mog postojanja. Objasnio sam joj citav proces desavanja u njenom telu, u takvim danima, od pocetnih aktivnosti hipofize do funkcionisanja njenih unutrasnjih organa, bioloskih karakteristika zene, prednosti i dobrih strana svega toga. Bila je prijatno iznenadjena mojim poznavanjem zenskog tela, s poverenjem mi je pokazala svoj kalendarcic sa intimnim rasporedom i periodicnoscu desavanja. Pitala je; “pa dobro, zasto i cemu toliko detaljno poznavanje i toga?” Vrlo jednostavno, muskarac mora znati takve stvari, ako takvo stanje cini dobar deo njenog zivota, najcesca tema je zenskih razgovora, a ako provodis sa zenom dosta vremena, bilo bi neprimereno da ne ucestvujes u tim tegobama solidarno, verbalno, ili sa toplom rukom na njenom stomaku kada joj je tesko. Rekla je’; “pa zasto ih onda do sada nisam srela?” Ne znam, nisam kriv za neobavestenost i neupucenost drugih, nisam odgovoran za druzenje za neinformisanim osobama i neznalicama. Noc je lagano odmicala, presli smo na analiziranje prethodnih tekstova, na pojasnjavanje nekih pasusa koji nisu dovoljno bili obradjeni. Prosirivao sam svoje nedorecene misli, svoje kratke i konfuzne tekstove dopunjavao detaljnijim retorickim delovima, zaokruzavajuci celinu i davanje smislenosti nabacanim recima. Svanuce, trenuci pred zoru, kazu da su to najtezi trenuci u toku noci. Kazu da tada popusta paznja, koncentracija. Kazu da je tada najhladnije, da ako ste budni, da je tada najteze ostati budan. To je takodje posebno stanje u prirodi, ti prelomni trenuci, kad dan potiskuje noc, velika i znacajna promena koja se desava milionima godina, ali je dejstvo ostalo isto do danas. Tada se i ona menja, postaje direktnija! Sledi prirodni osecaj, iskonsku potrebu da rasvetli nesto sto u tami noci deluje misticno, nedovoljno sazrelo i skriveno pod tamnom krosnjom nadolazece jeseni. Otkriva svoja dugo branjena mesta, iznosi ih u svitanje dana, oslobadja uskomesane emocije, govori da trazi nekoga, da ima u glavi zamisljeni ideal osobe sa kojom bi zelela da bude, pokusava da ga prepozna u mnogobrojnim susretima sa ljudima razlicitih uzrasta, obrazovanja, nacionalnosti. Trazi u njima crte romanticnosti, pozitivan uticaj, sposobnost da je osete, da je prijatno iznenade, da joj napisu nesto lepo a da ona pri tom to ne ocekuje, da je razumeju i kad ne govori, da joj osete misao i kad ne zavrsi recenicu, da razumeju njene strepnje i strahovanja, da je cuvaju, vole i paze a da ona to ne trazi od njih, da je ne pritiskaju, ne opterecuju, ne poseduju! Kaze, ja sam skupocena porcelanska vaza, krhka, lomljiva, nemoj me razbiti, treba me cuvati, paziti, iskreno voleti. Moji kriterijumi su visoki, ne zadovoljavam se time da muskarac iz moje vizije "bude samo normalan", to je tek prvi i osnovni preduslov da bih se upustila u razgovor, mora biti mnogo vise od proseka, ne zelim osrednjost! I kada se najmanje nada, pojavi se neko slican tim zamislima, a pri tome nije proizvod maste, nije iluzija. I to stvaran, u zivom pojavnom obliku, na mestu i u vremenu kad se najmanje tome nadala. Tada shvati da niti jedna knjiga, niti jedan film, ne mogu da sadrze scenario kakav nam zivot pise! Shvata pravi smisao pojma “Iskusenje” koje nam se predocava kroz Biblijsko kazivanje. Da li je to stvarno, pravcati zivotni test, stavljanje na probu, proveravanje sopstvenih principa, svojih skrivenih razmisljanja i zelja, stavljanje na iskusenje, sa direktnim izazovom u smislu: “evo ti to sto si trazila, sta ces sad da uradis?” Kaze, da misli kako zlatne kocije samo jednom prolaze putem kojim ti ides, i pruza ti se tada mogucnost da udjes u njih, a na tebi je da li ces ili neces. Ako propustis, nikada vise nece naici, ostatak zivota provesces, vozeci se obicnim transportnim taljigama, rasklimanih stranica, nepodmazanih tockova koji skripe i cvile. A doneti odluku, doneti tako vaznu i na neki nacin sudbonosnu odluku, nije lako, nije jednostavno. Sve je to iznela, kada je zavrsila, svetlo dana je pocelo da nadvladava noc. Rekla je, evo ti svu moju iskrenu ispovest, donesi odluku kad kazes da si pametan i da sve znas! Ja cu je prihvatiti kakva god da bude, ali je ti donesi! Pa i nisam bas toliko pametan, a cini mi se da sve manje znam, zaboravih i ono sto sam znao do tada. Pokusao sam da je uverim da zlatna kocija ne prolazi samo jednom, da “tvojih pet minuta” postoje mnogo puta u zivotu, da ona to sa svoje tacke gledista mozda ne moze da vidi, da je to literarni izraz, izlizana fraza-postapalica u nedostatku adekvatnih reci, a moze predstavljati i defetisticki stav o prolaznosti pravih vrednosti pored nas, bez mogucnosti ponavljanja, bez postojanja druge prilike. To je isuvise jednostavno posmatranje slozene pojave, nazvane zivot, i svega sto nam on donosi tokom svog proticanja. Ponovo je stvar postavila odsecnim i jednostavnim potezima svoje lepe sake, tap, tap, tap, tako i tako jasno, precizno, konkretno. U dve, evenualno tri boje! Ne uspevam da joj objasnim da je najmanje 256 000 boja sadrzano u najjednostavnijim zivotnim situacijama, a u onim slozenijim, mnogo vise. Svoje shvatanje mora prilagoditi zahtevima koji se pred nju postavljaju, paletu boja mora da osvezi. |
