golly&bossy

Dragi Klingoncy,

U Našoj intenzivnoj potrazi za Bitkom i Svetim graalom, put Nas je dove u Veneciju, čudesni grad na vodi prepun svakojakih senzacija. Već smo puno puti bili u Veneciji, ali to je grad u kojemu se svaki put može otkrit nešto novo. Bilo bi super jedan put na misec doć popit kafu, prošetat, skinut staru i kupit novu masku, popit bocu dobroga vina i kupit nešto lipo i skupo što Vam u biti uopće ne služi, ali što Vas nevjerojatno veseli i što taj dan čini posebnim. Svaki put do sad kad bi došli u Veneciju, bilo bi super vrime, ali kad smo pogledali kroz punistru vidili smo da je vrime grubo i da je vanka kiša.



Jer...u Veneciji, baš kao i u stvarnom životu, ponekad daži. "Uh! Što ćemo sad? Di ćemo poć po dažu? Najboje nam je ostat na Enterpriseu i pokrit se s dekom po glavi, a kad se probudimo, poćemo u yacuzzi." Naše drugo Ja se pobunilo i reklo je: "Nema šanse. Život ne staje po dažu. Obućemo novu Crnu La Bundu od Lažnega Krzna, našminkat ćemo se proljetnim bojama i gremo istraživat Veneciju po kiši!!! Neka daži!!!!Neka štropi!!! Neka padaju sikire!!!"
Naravno da smo poslušali svoje akcijsko Ja. A ko bi propusti prošetat pimp lažnu krznenu bundu po Veneciji??? I tako smo se zaputili. Odlučili smo zaobić IT i MUST mista na kojima smo već sto puti bili i odlučili smo istraživat malo zabačenije i manje glamurozne uličice. Ali u Veneciji i najšporkiji i najzabačeniji kantun ima auru glamura i dozu mistike, a po kiši je sve ful romantično.



Šetali po uličicama u blizini sv. Marka ili po zabačenijim štradama, sa svake strane proviruju maske:



Nas maske ispaljuju o orbitu, a ove Venecijanske su totalno sexy. Naravno da smo ih stalno isprobavali, a one malo kvalitetnije nećete platit ispod 150 eu.
Osim maski, na sve strane se prodaje menestra. Šarena, jednobojna, na spuže (spuž=puž), šupja, navrtujana (tordirana), špageti u milijun boja, menestra na fjok (fjok je mašna) i leptiriće (farfalle)...



Na sve strane su slastičarne s neodoljivim kolačima:



A di su slastičarne tu su i pizzerije i pizze svih mogućih okusa:



Nastojali smo ne mislit previše na spizu i uživali gledat izloge s Murano staklom, pa smo kupili ove male Murano svinjice tj. gude.



Oduševljavali smo se s fasadama i totalno smo odvalili kad smo vidili ove zlatne noge:



Obahodili smo antikvarijate i oduševljavali se s kič-figuricama i uljima na platnu. Evo jedna Bogorodica s Djetetom:



Onda smo išli na Piazzale Roma i tamo smo išli u jedan restoran na pizzu.



Pita nam je život malo crnega vina:



A i ništo slatkega. Naručili smo panakotu:



Posli ovega jedan dobri espresso:



I dalje je dažilo, ali Nama je bilo lipo. Učinilo Nam se da čujemo Vivaldija. Platili smo i skoro pali u nesvist od računa, ali u Veneciji je sve skupo, a gusti se plaćaju. Ali ovi dan nam neće ništa pokvarit pa ni pizza od 100 euri.
I Mi ćemo nabit cijenu apartmani, a uje naplaćivat 300 kn po litri! A onda smo shvatili da smo stvarno čuli Vivaldija jer su isprid nas bili ovi simpatični muzičari koji su svirali i po kiši i bili cilo vrime nasmijani, ali ne falso nego iskreno, a to se odma osjeti.



Zaokružili su nam prekrasni kišni dan u Veneciji. A Mi smo nasmijano šetali pod kišobranom sa svojim malim Murano gudama i u Lažnoj Crnoj La Bundi i ponavljali u sebi: "La vita e bella."

Kad se poklopu kazaljke, opet ćemo poć u Veneciju.




Volu Vas Washy.