golly&bossy

Dragi Naši
Kad smo u petak, nakon napornega dana, napokon došli doma u deset navečer dobili smo poziv da gremo na koncert hercegovačkega reggae benda. Naša hercegovačka polovica gena odma je radosno poskočila i rekla da, da, da, a ni dalmatinska ni imala ništa protiv. I tako smo se zaputili u Močvaru. Imali smo ravno 3 minute da se iz Pepeljuge pretvorimo u rock chick što smo i postigli pomoću već legendarne marame na perje (klik).



A na koncertu... Na koncertu nan je bilo super premda nan se bend uopće ni svidi. Sad, možda min nemamo pojma što vridi, što ne vridi. Ali znamo što nan je smišno, a smišne su nan bile riči pjesama:
“majko jamajko“
“raja rastafaraja“
“ej draga aj vont ju to nou/zbog tebe sam propustio omiljeni šou“
“al brao pamuk ili banane/ti svejedno nisi za me”
“zašto si krenuo lošim putem/kada si mogao auto putem” i “nak nak na kamenu sjediš sam” (ovo je obrada Knocking on heavens door)
“to nije država, to je klasičan protektorat/reče prijatelj moj i napiše doktorat”
“Be i ha. Ti i ja, ti si be, a ja sam haj”

Mislim, ono, kužiš, ne...
Cilo vrime smo zamišljali Antuna Branka Šimića i Maka Dizdara kako se okreću u grobu i planiraju odreć se hercegovačkega državljanstva. Ovi bend sigurno ni čuđenje u svijetu.

Iza tega smo išli do grada di smo se prvo ugodno provodili, ali i smrzavali na Cvjetnemu uz crno vino iz plastičnih čaša, a na onda smo završili u Maraskinu. I neka nas noga još boli, tamo smo veselo đuskali koliko smo to mogli s obzirom na hendikep, dok su se oko nas rojili obožavatelji. Bilo nan je super!!!

Izlazak je završi masnim čevapima u masnoj lepinji.

Viva la petak!

Vaši