golly&bossy

Dragi Nashi,

Oduševljeni smo Vašim fizičkim i metafizičkim putovanjima kroz društvenu zbilju naše Metropole. Likovi koje ste sreli i podrobno opisali podsjećaju nas na likove iz nekakvih suvremenih bajki s retro primjesama i mislimo da je koncert Hladnog piva, sudeći prema šarolikosti publike, pravi primjer postmoderne. S obzirom da je Hladno pivo najžešći ali i najobrazovaniji bend u Hrvata, ne čudi što plijeni toliku pozornost i pozdravljamo što ste bili dio spektakla. Mi smo jučer bili u Lumbardi. Konačno smo montirali plafonjere, a i kupili smo jedan mali bor na Božićnom sajmu u Lumbardi. Kupili smo i suhe kolače i stolni aranžman i lavandu u finim pakovanjima koje je izradila naša kolegica Valerija. Trenutno pripremamo sutrašnje predstavljanje zbirke poezije. Uglavnom, sve je super i veselimo se vašem ukazanju, ali nemilosrdno dere bura. Toliko. Vaši.

Draghi Nashi,
Prva stvar kad smo se probudili vidili smo da pada snig. Nama je momentalno pa mrak na oči. Zato smo se okrenuli prema zidu i nastavili kunjat.
Ali to ni bitno. Bitno je to da smo sinoć bili na koncertu Hladnega piva i da nan je bilo genijalno. Toliko da se danas vučemo po kući i osjećamo pribijeni kako da smo sinoć popili 10 hladnih piva, a ne jednu bočicu Jane.
Koncert je bi boli glava, to je bi jedan boli glava koncert, kako bi reka jedan Manoval iz Staroga Kraya. A, min ne bi bili min da nismo gledali i okolo. U masi ljudi koji su pohodili Hladno Pivo bilo je naravno svega: puno pilića, ali i puno nas što bi učinili dobru juhu. Bilo je nadobudnih pankera, šminkerica s bilim čizmama i oćalima a la Tarik Filipović, mama i tata s dicom, vidili smo i jednega house DJ-a i jednu kolumnisticu iz Cosma. Uglavom presjek društva. A mi vam donosimo top 3.
Na trećem mistu je jedan mali roker. Ima valjda 10 godina, bi je s materon i ocem, cilo vrime je skaka i grli ih. Bi je obučen u crnu majicu bez rukavi i zna sve riči pjesama. Vjerojatno već ima svoj rok bend.
Na drugen mistu je Hogara Strašnog sin. Anvbilivbl, lik s narančastom bradom i narančaston kosom do pola škinje, kao od brda odvaljen sa svojih dobrih metar devedeset. Pravi Viking. Ali govori je hrvatski. Bi je baš isprid nas, zna je sve riči pjesama i govori kako on prati Hladno Pivo još od početaka.
Apsolutni broj jedan je jedna mala plava. I ona ima valjda 10 godina, a bila je obučena u - pazite sad - bilu dolčevitu, kafeni pandil i bili hulahop. Imala je plave vlase do pola škinje i izgledala kako da je spremna za recitirat na školskon priredbi. I naravno da je znala sve riči pjesama.
Vashi

Draghi Nashi,
Vidimo da malo zapuštate ovi kanal komunikacije, a ni Min nemamo previše vrimena plovit njime, ali ne damo se. I zato….
… recenzija izložbe 100 godina Muzeja grada Zagreba.
Rekli smo Van da je subota naš dan za šetnju muzejima i skoro svaku subotu idemo na koju izložbu. Volimo Muzej grada Zagreba i tamo uvik imaju super izložbe u onemu prostoru na sufitu. Zadnje smo vidili izložbu o Ivi Robiću i to je bilo genijalno. Jeste li znali da je on zapravo napisa pjesmu Strangers in the night?
Volimo izložbe u ten muzeju zato što su taman veličine, nisu duge i ne dosadi nan. Takva je i izložba o 100 godina muzeja.
Izložba ima dva dila. Prvi dil govori o povijesti muzeja. Ko je radi, di su bili, kako su se selili itd. Tu nan se najviše svidila slika Gjure Szabe kako mete po muzeju. Odma smo se sjetili Vas koji ste isto Katica za sve na svojen radnen mistu.
Drugi dil izložbe je zanimljiviji. Tu su prikazani predmeti koji su novonabavljeni ili su stali u depou. Prvo smo se oduševili s vintage automatom za slatkiše. Na njemu piše svileni bomboni i najfinija čokolada. Iznad piše da se slobodno ubaci kuna i da će se dobit najfinija čokolada. Naravno da smo se odma polakomili za najfinijom čokoladom i iščeprkali kunu. Čokolada je bila stvarno najfinija.
Još su bili super Barbie i Ken iz 1961. sa svon garderobom.

Retro Barbie i Ken

Najviše nas je oduševila zimnica iz 1939. i zbirka štafeta iz 40 i neke. Najbolje je što su te štafete bile oblikovane prima kolektivima. I tako se tu našla i štafeta u obliku ćuće!

Štafeta-ćuća


Retro zimnica

Jedina zamjerka izložbi je što su se nekakvi televizijski prilozi prikazivali na dva ekrana, a zvuk je bi dosta glasan i to je stvorilo buku u kanalu. Muzeju bi predložili da stavi uz jedan ekran stavi slušalice.
Ukupna ocjena +4 (bilo bi 5, ali smanjili smo ocjenu radi zvuka).
Vashi Muzealci na privremenom radu u Marketingu

I još:

Genijalna haljina iz 60tih


Sapun iz 2. svjetskega rata

Draghi Nashi,
Kako ste Nam? Je li vam zima? Nama ni, jer u nas u Australiji je sada lito.

Ovi put ćemo vam pisat o dalekoj prošlosti kad smo živili u Nigdjezemskoj. Amsterdamski stan dilili smo s cimerima Čudnim i Slatkim i cimericom Ceciliom. Ceciliu smo upoznali prvi dan faksa u liftu i obadvi smo kasnile. Ono što nam je zajedničko je da kasnimo, gubimo stvari i da mrzimo hodit u samoposlugu. Kad smo živile zajedno jedna drugu smo potpuno razumile kad bi nešto izgubile, a u samoposlugu smo obavezno išle zajedno, da nam bude lakše.

Jedan dan zove nas Cecilia na mobitel:

Nestrpljivo smo poskakivali po stanu i čekali da se ona pojavi. Kad je došla imali smo što i vidit. Donila nan je narančastu ribicu i akvarij. Bili smo presretni.
Ribica je bila s nama sve do našega odlaska iz Nigdjezemske, a onda smo je dali jednen Bramu i rekli da se dobro brine o njoj. I dokumentirali smo primopredaju fotografijom. Jedanput smo mu pisali pitat kako Nan ribica, ali ni nan nikad odgovori. Bezveze.

Ovo je nigdjezemski copywriter Bram, a u akvariju je naša Ribica. Ne vidi se, ali je tu.

Nikidan min po gradu kad Nan zvoni telefon. Cecilia iz Londona.

Nakon 10-tak dana u sandučiću je bila ceduljica iz pošte. Na ceduljici je pisalo London, UK. Pojurili smo prima pošti, a u pošti nas je čekalo zeleno sjenilo i zeleni tuš sa šljokicama!!! Marka Urban Decay, a cili komplet se zove Mullet odnosno Fudbalerka!!! Tuš s šljokicama zove se Heavy Metal!!! Našoj sreći nema kraja!!!
Vashi Šljasteći Rokeri

Urban Decay

Fudbalerka (kliknite na sliku)

P.S. Bram je bi po zanimanju copywriter, a u samoposluzi u koju smo išli s Ceciliom bilo je za kupti mesa od klokana. Puno slučajnosti na jednen mistu, je li i Vin tako mislite?

Dragi Nashi,
Nakon petka osvanula je i subota. Iz toplog krevetca izlegli smo se oko podne, gledali MTV, pijuckali čaj i mliko i u njih cupali kekse. Zrin, zrin - zazvoni je telefon. To je bi naš drug Zrinka. Da hoćemo poć do grada na kafu. Naravno, rekli smo. Uputili smo se do grada i od 2 do 5 ispijale kafu i komentirale dnevnopolitičke događaje i šire. A u 5 nam je iz Splita stiza bivši cimer Jox. Pokupili smo ga na kolodvoru i svi zajedno se uputili na obid/večeru. Išli smo u piceriju Maslina na Cvjetnemu. Svi smo jili lazanje koje su bile neloše, ali sve ostalo je bilo bezveze. Na meniju se užasno teško snać, a i on sam izgleda bezveze jer je na plastificiranem listu karte. Vino na čaše je preslatko za naš ukus, salvete su nam dali one najgrezije, bile, a konobar nan je zaboravi donit salatu. Što se tiče salate nama uz lazanje paše jist rukolu, a ode je bi izbor samo kukumari i pamidori. Ne bi da smo u čevabđinici, a ne u piceriji koja je još uvik na glasu. Uglavnom, ne preporučamo previše ti lokal.

Nakon što smo se okrijepili i popili još jednu kafu uputili smo se doma. Doma smo se brzinski preobukli i uputili na modnu reviju. Jer naša pozivnica za Wella Fashion Week je još uvik vridila.
Došli smo do Boćarskog doma, prošli crveni tepih i očekivali sad vidit horde zvijezda. Međutim, i ni ih bilo previše. Neke su zvijezde plesale na televiziji, ostale su očito imali pametnijega posla. Vidili smo Tarika i Lejlu, Denisa Latina, Ivanku Mazurkijevič… ništa više nego što vidimo na običnoj šetnji gradom. Probali smo vidit reviju, ali trebalo se gurat među mnoštvom, a to nam se baš i ni dalo. Zato smo ja i Jox seli u predprostor, gledali reviju na ekranima i raspravljali komu bi Mesić treba povjerit mandat za sastav nove vlade. U ugodnom razgovoru dočekali smo i modnu reviju donjeg rublja. Skočili smo i povukli Joxa.

Crveni tepih isprid Boćarskega

Iza revije donjeg rublja uputili smo se do grada di smo se našli na piću s nikim prijateljima i još išli u niki klub di su neki svirali soul. Ti su bili malo dosadni, ali svejedno smo veselo njihali kukovima i lagano čagali. Onda smo išli doma.
Ujutro je, naravno, Jox pohita na pazarić i kupi nam doručak.
A sad svi zajedno idemo na Majin tulum povodom njenog vjenčanja.
Vaši Perpetuum Mobili

P.S. Zaboravili smo Van reć, u subotu smo provjerili program Fashion Weeka i ustanovili da afterparti u petak uopće ni bi u Piranhi nego u Boćerskem domu.

Draghi Nashi,
Nedija se pomalo vuče kraju, pred nama je još jedan tjedan na Baušteli, ali vikend iza nas je bi jako sadržajan. Di smo bili? Daleki, di nismo…
Počnimo s petkom. Na Bauštelu je napokon doša i taj dan da radimo petkom kraće. Naime, na svima obližnjima Bauštelama bauštelci radu svaki dan po ure duže, ali zato petkom radu do tri. Naš Šef gradilišta je napokon prihvati tu praksu i tako smo u petak izašli kako gospoja u sunčano popodne. Prošetali smo se gradom i kupili knjigu. Bilo nam je dobro.

Idemo dalje. Znate da petkom imamo tečaj plesa. Međutim, kako smo ovi petak bili cili grintavi i nikakvi (osim što smo bili sretni što smo ranije izašli iz Bauštele), a još nam je i plesni partner javi da neće doć predomišljali smo se da li da i mi idemo. Jer ako nema Mireka postoje neka dva naporna lika koja nas opsjedaju. Onda smo na kraju odlučili da ipak idemo, a ako baš bude loše da ćemo se lako skupit doma.
Naporni nas nisu opsjedali jer smo se uvalili dvojici Mladih i požalili im se na Naporne i zatražili od njih da nam budu Slamke spasa. U njihovom društvu proveli smo večer i naučili prve korake rumbe. I bilo nam je dobro.

Iza plesa smo išli u Kset. U Kset čudite se? Da prapovijest. Ali tamo nas je zvala jedna mlada prijateljica koja studira medicinu i koja je angažirana u udruzi za borbu protiv aidsa i oni su u Ksetu ništo organizirali. Kako nam je mala simpatična, a i računamo da je uvik dobro imat likare pri ruci, makar još bili i nezavršeni, rado smo se odazvali.
Kset je bi prepun Mularije. Mulci su bili mahom neobrijani i alternativni, Mulice ispirsane i alternativne. Pola litre piva je 7 kn (!), kisika fali, treštala je vesela retro muzika, a u kutu su se na crnobilon televiziji vrtili pornići. Kako su se prigodno dilili kondomi, svi su se zabavljali i puhali ih, pucali i punili pivom, a mislimo da puno njih nikad ni ni koristilo kondome jer su stvarno bili pilići. Uglavnom koncept večeri je bi: dajmo Mulariji jeftine i pive i Mularija će bit sretna. Prvo smo mislili da što ćemo tu s svima tima pilićima, ali onda su nam se bokovi pokrenuli u ritmu vesele muzike za ples i bilo nam je dobro.

Ovako je to izgledalo u Ksetu.

Ali, mi smo imali i pozivnicu za sva događanja za Wella Fashion Week i kako ništa nismo uspili vidit jer nismo stigli, ili smo bili bolesni, ili su naši potencijalni pratitelji bili bolesni, stvarno smo htili poć na afterparti u petak. I zato smo ostavili Mulariju i Kset i s Mladom Doktoricom uputili se put Jaruna i Piranhe. Usput smo pojeli masni sendvić, a u noćnom tramvaju zabavljala nas je Mularija koja je pjevala Last Krismas i Zvončići, zvončići.

U Piranhi je sve bilo puno Mularije, Guzica i Sisa. Mulci su mahom bili u Lakosta majicama, Mulice u cipelama do članaka i tajicama. Bi je i jedan Crni. Treštala je haus muzika, a sreli smo i Kazna Marina što uči za bit Zubar (i njega se moramo držat) i još par poznatih. Koncept je bi: skupimo puno skupe robe na jedno mjesto, pustimo ljude da kruže okolo, gledaju i budu gledani i ljudi će bit sretni. Naši su se kukovi ponovo veselo njihali u ritmu muzike za ples dok nas slučajno nisu zalili s čašom votkeredbul i onda smo zaključili da je vrime da se skupimo doma. Sve skupa i u Piranhi nan je bilo dobro.

I na kraju konac djelo krasi: cili dan smo proveli u retro haljini (crno-bile prugice, plavi i crveni trokuti) iz haundema koju smo obukli na crne gaće i crne čizme. Kombinacija koja funkcionira na mnogim razinama; od Bauštele do fashion week after partija.
Vashi Partijaneri